Povod da letnje mrtvilo - umesto da kao većina novindžija kenjamo o drekavcima i proplakalim ikonama - iskoristim za dušekorisna džaba krečenja, bio je opšteprihvaćeno mišljenje Srba svih i svuda, svih Srbija i svih čaršija i mahale da je život u Srbiji općenito loš, a da odgovornost za loš kvalitet života pada na onu drugu/prvu Srbiju i onu tamo čaršiju/mahalu.
Moja neznatnost po običaju izdvaja mišljenje i kaže da odgovornost za tradicionalno loš kvalitet života u Srbiji pada na dominaciju površnog, neukog, smandrljanog mišljenja - naročito onog koje se misli srpskom mišlju sa „srpskog stanovišta“ (koje nabijam na qwzr) - potom na veoma opasno nerazlikovanje misli koje dolaze iz guzice od misli koje dolaze iz glave i srca (ako poneka otuda uopšte i dolazi), zatim na još kobnije nerazaznavanje misli koje su lično naše, od pradedovskih misli koje se prenose s kolena na koleno i na kraju na najkobnije mišljenje „trigerovano“ toksičnim sadržajima srbskih novinčina i televizorčina.
Ajde da krenemo ab ovo - da ne prevedem baš bukvalno „od muda“ - dakle od kardinalno pogrešnog mišljenja, majke svih pogrešnih mišljenja, da je krivicu za nevolje i nesreće koje nas snalaze snosi neko, nešto (bilo ko, bilo šta) drugi/drugo osim nas samih.
To veoma teško ide u glave - nije lako ušlo ni u moju, retko, uostalom i ulazi i, kad uđe, brzo izađe - međutim Isaak Sirin - u SPC-u poznat pod pseudonimom „Isak“ - tvrdi da je tome upravo tako pak kaže: „Kakva god da te nesreća snađe, šta godi da ti se loše dogodi, krivicu za to pripisuj isključivo samom sebi.“
Ako vam se Isaak Sirin čini previše drevnim, zastarelim, neprimenjivim za moderna vremena, poslušajmo šta kaže našim vremenima nešto bliži brat Rus, starac Zosima, u romanu „Braća Karamazovi“: „Svaki je od nas za sve i pred svima kriv, a ja najviše od sviju.“
Pretpostavljam da će devedeset devet posto od svih čitalaca (ne mnogo više od devedeset devet) koji budu pročitali našu današnju kolumnu, pomisliti - „ala ovaj kenja“ - i znate šta, oni koji budu tako pomislili, biće u pravu. Jer da bi se mislilo kako Isaak Sirin i starac Zosima misle, potrebne su u današnjim vremenima nezamislive godine odricanja i askeze, ali je moguće - štaviše je preporučljivo - konstruisati slično mišljenje za decu, omladinu, radnike i seljaka, tj. običnu sirotinju raju.
Avaj, da bi se takvo mišljenje konstruisalo i pustilo u promet, potrebna je nacionalna kulturna elita koja će - naravno na skali manjoj od Isaakove i Zosimine - preispitivati udeo nacionalne odgovornosti u nacionalnim katastrofama, a ne nacionalistička elita kojoj su za sve krivi neki tamo drugi i koja povazdan - umesto da traži puteve za izlazak iz sranja - povazdan nariče nad sranjima, od kojih su najmanje 88 odsto izazvali lično oni razmišljajući guzicama, a ne glavama.
· Reaguj