Ne kažem da u Srbiji nema osoba koje ne bi trebalo kancelirati - ima ih tušta i tma - ali nekako mi upada u oči da su, bar u Srbiji - i bar u prošlosti - kancelciranju podvrgavane uglavnom osobe koje i nije trebalo kancelirati ili 2 osobe koje je trebalo kancelirati pre nego što su se kvalifikovale za kanceliranje.
Evo jednog bisera iz bogate istorije srpskog pokvarenjačkog kanceliranja. Po završetku Prvog svetskog rata Bora Stanković - jedno od tri najveća imena srpske književnosti, ako ne i najveće - saborno je kanceliran zato što je pod okupacijom u nekim drljavim novinama objavljivao nepolitičke tekstove da bi prehranio porodicu. Interesantno je pomenuti da je glavni kancel-efendija i napušivač Bore Stankovića bio posleratni profiter koji je za vreme K.u.K. okupacije obnašao dužnost predsednike okupirane beogradske opštine.
Mora da je neumrli Mišel de Montenj mislio na nas, Srblje, kad je napisao sledeće: „Bog se ruga onima koji nariču nad posledicama čije su uzroke obožavali.“ E sad, ako se opsetimo da je kimilsungovski procenat srbske populacije Srbije obožavao - i masovno podržao - Miloševićevu politiku, kojoj se i Ljubiša Ristić priklonio, da je nešto manji deo obožavao istu politiku s tim da je imao neke sitne zamjerke, a da je samo najmanji, praktično zanemarivi deo populacije nastojao da kancelira tu politiku, kanceliranje Ljubiše Ristića - koji je u u celom tom zamešateljstvu imao ulogu dvorske budale - deluje mi nekako zakasnelo.
O kimilsungovskom procentu kanceliranja politike Zorana Đinđića - i posledicama tog kanceliranja na srbsku istoriju i život - ovde sam pisao nebrojeno puta, tako da se neću ponavljati.
Ali imam nekoliko pitanja. Ako je imenovanje Ljuše Ristića za upravnika Ateljea izazvalo grdno ibretenije, tešku moralnu paniku i saborno kanceliranje, zašto nikakve moralne panike, ibretenija - kanceliranje da ne pominjem - nije bilo kad je ljotićevski ideolog Milo Lompar pravo sa političke tribine - da se Vlasi ne dosete, maskirane u promociju knjige stihoklepca Radovana Karadžića, koji je žestoko okrvavio ruke - otišao da bulazni na studentskom vidovdanskom saboru i bio nagrađen ovacijama.
Pitam se, pitam se: hoće li to opet biti naricanja nad posledicama kojima se oduševljavalo i hoće li opet bivati zakasnelog kanceliranja. Pitam se, pitam se - i ne nalazim odgovor. Ili sam ga možda našao, pa ne smem da vam kažem jer bih vas u tom slučaju morao ubiti, što reko nekancelirani Kapetan Dragan, čije bi imenovanje za upravnika Ateljea garantovano izazvalo manje buke i besa nego imenovanje Ljubiše Ristića. Ajd zdravo do sutra.
