A u ponedeljak i utorak, 10. i 11. avgusta, tokom obilaska zapadnih krajeva Srbije - preko 800 kilometara!
Sa koliko je ljudi u tim mestima razgovarao i koliko je problema čuo, neka računa neko drugi. A mogli bi i blokaderi. Njima bi bilo od koristi uoči izbora koji slede, a koji im se, sva je prilika, ne mile.
Jer ovih dana Aleksandar Vučić drži časove iz političke prakse. Radi ono što bi svi političari koji su na vlasti i koji nameravaju da na izborima osvoje vlast - trebalo da rade.
Upoznaje se sa problemima glasača, jer samo tako može da im ponudi rešenje. A ako ih ubedi da je njegova ponuda ozbiljna, oni će zaokružiti njegovo ime na izbornom listiću. Drugog načina za pobedu na izborima nema.
A šta rade blokaderi i svi ostali koji bi da zamene Vučića?
Iz klimatizovanih soba ili sa udaljenih plaža ratuju međusobno preko interneta.
Čak i upornijim pratiocima društvenih mreža teško je u poslednje vreme da pohvataju ko u antivučićevskom frontu koga napada, a s kim je u savezu. Famozna studentska lista porađa se carskim rezom, u modi je „vetiranje“ - plenumi nekih fakulteta brišu kandidate drugih fakulteta, i vice versa. Zeleno-levi front se osipa jer je deo rukovodstva doneo odluku o bezrezervnoj i bezuslovnoj podršci studentskoj listi, Pokret slobodnih građana se pocepao na autonomaško vojvođansko krilo i na beogradski kusur, Demokratska stranka se samoukinula uz obećanje da će se dići iz pepela kad studentska lista pobedi Vučića, više od polovine tviteraša Đilasa proglasilo za najvećeg izdajnika opozicije, i tako to i tome slično.
Do izbora je još manje od deset nedelja, a blokaderi su preokupirani pitanjem zašto se „Utisak nedelje“ seli sa Nove na N1. Nezadovoljni su što im niko ne daje jasan odgovor na to pitanje.
Sve ostalo im je, kao, jasno.
Uljuljkani isfantaziranim rezultatima ispitivanja javnog mnjenja koji im garantuju ubedljivu pobedu, blokaderi dolazeće izbore tretiraju kao formalnost koju treba obaviti pa zasesti na vlast.
Jedan njihov manji deo, oni upućeniji u stvarno raspoloženje javnosti, diskretno se oglašavaju dozvoljavajući mogućnost da sve ne bude baš tako, ali odmah nude i objašnjenje - ako blokaderi ne pobede, to će biti zbog krađe glasova. Drugog razloga, po njima, nema.
I tu se vraćamo na početak ovog teksta i na činjenicu da je Aleksandar Vučić za tri dana prešao nešto manje od hiljadu i po kilometara da bi razgovarao sa građanima Srbije u zabitim gradićima i selima.
Da li mu se put negde ukrstio sa opozicionim liderima ili sa blokaderskim rektorom Đokićem?
Nije.
Oni iz Beograda ne izlaze osim preko aerodroma.
A posle će im biti krivi „neuredni birački spiskovi“. Umesto da paze na časovima iz političke prakse koje im drži Vučić.N. N.
