STRATEŠKI TOKOVI: Po­za­din­ska diplomatija

Sukobi, od ratova sve do dnevnih političkih preganjanja, uglavnom su vidljivi, mada ima sve više i onih nevidljivih, dok su dogovori nekad vidljivi, nekad nevidljivi, jer države i ljudi, ako zaista žele da se nešto dogovore, onda je najbolje da to ne razglašavaju na sva zvona da im neka treća strana ne bi pokvarila sreću. Tako je nastala takozvana pozadinska diplomatija, čiji je šampion nekada bio austrijski grof Meternih, koji je tim svojim tihim metodama uspeo da uklesti i prežestokog Napoleona, dok je u novije vreme njen šampion bio dr Kisindžer, američki politikolog, diplomata i državnik, koji je ovom metodom uspevao da svetske konflikte drži u okviru crvenih linija.

Prošlonedeljna poseta šefa CIA Džona Retklifa Moskvi kao da je izašla iz nekog Kisindžerovog priručnika. On je u Moskvu sleteo američkim vojnim transportnim avionom iz Rige u Letoniji, a da je to znao ograničen broj ljudi, te je ostao u Moskvi osam sati, da bi se opet istim avionom vratio u Rigu, kada je i objavljeno medijima da je uopšte bio u Moskvi. Zvanično je saopšteno da se Retklif u Moskvi susreo sa šefovima ruskih „specijalnih službi“, odnosno svojim ekvivalentima s druge strane - Aleksandrom Bortnikovom, direktorom Federalne službe bezbednosti, i Sergejom Nariškinom, šefom spoljnobaveštajne službe, što je otvorilo niz spekulacija i teorija o čemu su zapravo pričali. No, da ostavimo sve te teorije po strani i da istaknemo nekoliko važnih fakata koji nas mogu približiti tome što je zaista bilo na stolu prilikom posete. Najvažniji fakt je da je Amerika uoči posete zamolila Ukrajinu da prestane s dugometnim gađanjem Rusije i posebno Moskve, šaljući time poruku da ona zapravo kontroliše to koliko, kada i kako će Ukrajina gađati Rusiju, što je Rusima ionako jasno, ali nije loše da se potvrdi i praktično pred ovako značajan susret, na kojem bi Rusija trebalo da nešto da zauzvrat Americi kako bi ova obuzdala Ukrajinu. Ono što je zapravo tražio Retklif da Rusija da nije da rešava Americi probleme u Iranu, kako se spekulisalo, jer svaka velika sila mora sama da reši svoje strateške probleme, iako je i Iran bio na stolu, već je predložio trilateralni sastanak Trampa, Putina i Zelenskog, što bi bila mala usluga Americi, usled koje bi Tramp ispao veliki medijator između dve strane, ali to je format koji ne odgovara Rusiji, koja je više zainteresovana za nastavak pregovora o ratu u Ukrajini u Turskoj u već viđenom „istanbulskom formatu“. Stoga su šefovi službi dveju strana zase­li u Moskvi da vide šta je realno, a šta nije, razmatrajući pored ovih operativnih pitanja i ključno pitanje kako da angažovanje Amerike i Rusije na različitim stranama u ukrajinskom i bliskoistočnom ratu ne preraste u direktan sukob, što je alfa i omega i svih njihovih, ali i ukupnih svetskih odnosa.