Iran i njegovi saveznici proslavili su odlazak Amerikanaca kao pobedu, dok deo stručnjaka za bezbednost upozorava da bi novonastale okolnosti mogle da omoguće ponovno jačanje ISIS. Završetak američke misije je bio jedan od ključnih zahteva iračkog premijera Alija el Saidija i snažnih proiranskih milicija.
Američke snage su prvi put napustile Irak 2011. godine, da bi se, na zahtev iračke vlade, vratile 2014. kako bi zaustavile uspon Islamske države (ISIS). U borbi protiv ISIS našle su se na istoj strani sa iračkom vojskom, ali i proiranskim šiitskim milicijama. Zajednički neprijatelj privremeno je potisnuo njihove duboke međusobne razlike. To savezništvo se, nakon slamanja ISIS 2017. godine, brzo raspalo. Američke snage stacionirane u zapadnom Iraku i Bagdadu postale su redovna meta raketnih napada proiranskih milicija, a potom i samog Irana. Učestali sukobi su povećavali pritisak na Bagdad da preuzme punu odgovornost za unutrašnju bezbednost. Rezultat je bio sporazum o budućnosti zajedničke vojne misije koji su iračka vlada i administracija Džoa Bajdena postigle 2024. godine.
Pretnje zbog kojih su se Amerikanci vratili 2014, međutim, nisu nestale. ISIS je teritorijalno poražen, ali nije uništen. Njegove ćelije su i dalje sposobne za ograničene operacije, dok nestabilnost u postasadovskoj Siriji dodatno komplikuje bezbednosnu situaciju.
Irak je godinama pokušavao da balansira između dubokih ekonomskih i bezbednosnih veza sa Sjedinjenim Državama i Iranom, zbog čega je postao jedna od centralnih tačaka njihovog regionalnog rivalstva. Najslikovitiji primer je bio američki napad u Bagdadu u januaru 2020. godine, u kojem je ubijen iranski general Kasem Sulejmani.
Rivalstvo Vašingtona i Teherana je godinama oblikovalo i unutrašnju političku dinamiku u Iraku. Njihova borba za prevlast se odražavala na formiranje vlada, raspodelu političke moći i funkcionisanje bezbednosnog sistema. Najveći paradoks američke intervencije u Iraku jeste to što je rušenje Sadama Huseina 2003. na kraju najviše išlo u prilog Iranu. Vašington je eliminisao jednog od glavnih regionalnih suparnika Teherana i time otvorio prostor Iranu da u godinama koje su usledile znatno proširi svoj politički, ekonomski i vojni uticaj u Iraku.
Kada su se američke snage 2014. vraćale u Irak, najveća neposredna pretnja je bio ISIS, koji je kontrolisao velike delove Iraka i Sirije. Danas su regionalne bezbednosne okolnosti potpuno drugačije. U njihovom središtu se nalazi direktan američko-iranski sukob. Odluka o završetku misije uklapa se u nastojanje predsednika Trampa da smanji američko vojno angažovanje na Bliskom istoku. Posle više od dve decenije ratova, potrošenih milijardi dolara i hiljada izgubljenih američkih i iračkih života, zamor od Iraka u Sjedinjenim Državama je evidentan. Za mnoge Amerikance Irak je postao sinonim za jedan od američkih „večnih ratova“. Barak Obama, Donald Tramp i Džo Bajden, svaki na svoj način, nastojali su da američku pažnju što više usmere ka Aziji i smanje fokus na Bliski istok. Nijedan od njih, međutim, nije uspeo da smanji strateški značaj Bliskog istoka za Sjedinjene Države. Američke trupe odlaze iz Iraka, ali ne i s Bliskog istoka.
