Da ne zalazimo u sitnija crevca koristi od nemanja za istoriju (bolesti) i (zdrav) život: nije li, recimo, bolje nemati nego imati rak. U tom smisli ne da je dobro nego je izvanredno što novopobednička Studentska lista nema Ćosića i Koštunicu. Ono, doduše, bio se pojavio jedan wanna be Koštunica, Lompar - čak se izvesno vreme i visoko kotirao - ali je zahvaljujući nečijoj dobroj proceni pravovremeno „vetiran“ i otpremljen u ropotarnicu podkasterske istorije.
Napred rečeno ne znači da na studentskim visokim mestima nema persona dramatis naklonjenih Srbima svim i svuda, srpskim tradicijama, Vidovdanu, časnom krstu, Nikolaju Velimiroviću i raznoraznim zavetima, ali koliko na osnovu njihovih javnih nastupa mogu da procenim, uglavnom su to racionalne osobe od kojih nijedna nema mesijanske ideje, dočim svi (hajde da ne preterujem: gotovo svi) prave jasnu razliku između organizacije ličnih (para)psiholoških svetova i organizacije države i društva i - što je najbitnije - između stvarnog i mogućeg.
Dobro, Koštunica znamo šta je i kako je radio. Ali zašto Ćosić, pa zar Ćosić nije autor knjige ogleda „Stvarno i moguće“? Evo zašto, što reko Blic, čiji urednički kolegijum već danima kruži Beogradom u potrazi za Novovisokim dupetom, čiji je identitet zasad nepoznat.
Zato što bi Ćosić, da je poživeo do današnjih dana, najkasnije u maju ove godine (a možda i ranije) „podržao“ studente u blokadi - koji ne bi imali srca da ne prihvate podršku nacionalnog barda - uvukao bi im se u bulju, ubacio u studentske redove svoje insajdere, sejmene i operativce, tako da bi već danas - 29. oktobra 2026 - studentska lista krenula u akciju realizacije Ćosićevih halucinacija, a njena literarna sekcija u pisanje Memoranduma 3 (za koji i dalje nema garancija da neće biti napisan).
Gornji pasus je lep primer novog žanra - kontrafaktualne budućnosti. Neće taj žanr biti naodmet u mesecima koji dolaze.
Sledi pitanje koje će biti od posebnog interesa za uređivačku orijentaciju redakcija Politike i Blica: Ko će biti sledeći jaki čovek decenije - koji ne mora nužno biti prejak, tj. čvrstorukaš - ali koga mora biti, ako ni zbog čega drugog - a ima još mnogo drugih razloga, o kojima ću kasnije - a ono zato što Srbija ne samo da nema dovoljno nafte za „neposrednu demokratiju“ nego nema ni NIS.
Možda se pitate: Zašto mora biti jakog srpskog čoveka decenije koji će u određenom prigrabiti svu političku moć (koju ne mora nužno zloupotrebiti).
Eh, zašto. Zato što je Srbija od osnivanja uvek imala jakog čoveka decenije - prelistajte istoriju - a jakog čoveka decenije je morala imati zato što Srbija nikad nije imala ono što je dobro imati - što će reći stabilne institucije koje garantuju kakvu-takvu društvenu stabilnost i ograničavaju političku moć.
Ima još jedan jak razlog, a to je vakuum. O kakvom vakuumu govorim, o tome se zbog karakterološke insuficijencije možete obavestiti u našoj sutrašnjoj kolumni.
