S velikom pažnjom sam pratio regionalne odjeke i reagovanja na studentsku izbornu pobedu, a naročito sam obratio pažnju na pisanija crnogorskih analitičara, jedinih „poslenika pisane reči“ koji su stisnuli muda da studentskoj izbornoj pobedi pogledaju u zube i da postave neka škakljiva pitanja, na koja ćemo odgovor dobiti otprilike na polovini famoznih prvih sto dana vlade.
Znate kako se kaže: valja čuti i drugu stranu. Ponajpre zato što se u Srbiji - sa izuzetkom podkasta Željka Pantelića, koji je pobedonosnoj studentariji dao nekoliko dobrih besplatnih saveta i upozorio ih da će se, ako savete ne poslušaju, Visoko ili neko još Više Mesto vratiti za manje od dve godine - osim euforičnih panegirika, tekstualnih udaranja šapicama o grudi i večernjih TV revija želja, ništa drugo ne može čuti, još manje pročitati.
Pre, međutim, nego što pređem na „meritum“, moram skrenuti pažnju na još jedan istorijski događaj - koji teško da će se ponoviti - koji je usledio odmah posle proglašenja istorijske studentske pobede. U istorijskom trenutku, u kome su nekoliko minuta posle obznane izbornog poraza mnogi zanosači Visokih Muda i mnoge Visoke podguzne muve počeli da „preleću“ ili da od Kontrole preletanja traže dozvolu za preletanje u pobednički tabor, narodni heroj Nebojša Krstić, a. k. a. Krle 22, u prisustvu medija potpisao je pristupnicu (tada već opozicionoj) SNS, čiji je godinama bio dopisni član. Mislite vi šta god hoćete o Krletovom gestu, ja to cenim.
Pre nego što zavirimo u crnogorska pisanija, hajde najpre da vidimo šta je u inkriminisanom podkastu rekao Željko Pantelić. Evo šta, što reko Blic, koji se trenutno nalazi na ničijoj zemlji, između Visokog Dupeta i još nepoznatnog budućeg Visokog Dupeta.
„Nije moguće uspostaviti pravnu državu, tržišnu ekonomiju i slobodu medija“, kaže Pantelić, a moja neznatnost se saglašava sa rečenim, „vodeći antievropsku, rusofilsku, sinofilsku politiku i šireći mržnju prema NATO-u, to jest komšijama koje okružuju Srbiju. Ko misli da je to moguće, ili je naivan ili ima neku drugu agendu.“
Tako kaže Pantelić. A nešto slično je onomad rekla i moja neznatnost, citiraću po sećanju: „Ako studentska politika ne bude bitno (i vidljivo) različita od Visoke Politike, eto ti Visokog Mesta brže natrag na vlast nego što se strmopizdilo u opoziciju.“
Onima koji misle da je moguće ono za šta Pantelić (s punim pravom) kaže da nije moguće, „poručujem“ da se Visoko Mesto uspentralo na vlast onoga trenutka kad je politika Dijumvira - znate na koje mislim - koji su mislili da je moguće ono što nije moguće, postala previše slična (praktično ista) Visokoj Politici. Naravoučenije: ako se, zahvaljujući sličnosti politika, Visoko Mesto uspentralo na vlast, nije daleko od pameti da bi se istim putem moglo na vlast i vratiti!
Onima koji imaju „drugačiju agendu“ - a takvih je koliko vidim podosta - ništa ne poručujem. Takvi su davno shvatili poruku refrena „ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine“.
Analiza crnogorskih analiza zbog problema s karakterologijom odlaže se za ponedeljak.
