Koji je, kao i svaki kralj, imao mnogo konja i rogate stoke smeštene u prostranim štalama koje - kaže mit - tokom celih trideset godina nijednom nisu počišćene, zbog čega se u stajama nakupilo toliko balege - da ne kažem baš govana - da je to smrdelo do neba i izgledalo kao da to decenijsko đubre više niko nikad ne može očistiti. Što nije (bilo) daleko od istine, jer preveliki nered u startu obeshrabri sve one koji bi da ga počiste.
Augiju je u pomoć pritekao mitski Herakle - u našoj javnosti poznatiji kao Herkules - koji je zaparložene štale očistio za samo jedan dan tako što je u njih skrenuo tokove dveju velikih reka. Heraklu je, doduše, na poslu čišćenja naruku išlo i to što je bio polubog, pa je bio polusvemoćan.
Sad samo čekam neku od tupoumnih majki invencije, koje su dubokoumno kliktale - „treba nam Krivokapić“, „treba nam Stanivuković“ - da se oglasi i da kaže: „Treba nam Herakle“.
Fakat, dobro bi nam došao neki Herakle, ali budući da je Herakle nedostupan - a i da je dostupan, čisto sumnjam da bi se prihvatio tako golemog posla - posao čišćenja naših Augijevih štala moraćemo da obavimo sami. Naravno, pod uslovom da se stekne politička volja da se štale počiste, što nije sasvim izvesno da će se dogoditi.
Ne mislim tu na đubretarski, deponijski i ekološki nered - ti neredi su samo posledica većeg nereda s kojim bi se i Herakle namučio - mislim na mentalne Augijeve štale srpskog stila, u koje se kolektivno sere već decenijama, a koje niko nikad nije ni pomišljao da očisti.
Dubinsko čišćenje - ako ga ikada bude - na dugačkom je štapu. Pre nego što proradi kolektivni „kirbi“ - ako ikad proradi - najpre valja počistiti štale glavnog uzroka (auto)destruktivnosti i nefunkcionalnosti srpskih politika - nakaradnog shvatanja politike i političkih pojmova.
Počnimo od nakaradnog shvatanja br 1. eksguverner NBS - mogući premijer - Šoškić je u proseravaonici Olivere Bećković izjavio sledeće: „Poslanici i članovi buduće vlade odluke će donositi potpuno samostalno i autonomno, u skladu sa Ustavom i zakonom.“
Šoškićeva izjava zdravo je uskomešala studentsku javnost i studentske smetlare, nastalo je grdno društvenomrežno i kafansko ibretenije: „Kako sad to, studenti pobedili, a oni bi da samostalno donose odluke.“ Pretpostavljam da je među uskomešanima i uzibrečenima bilo pristalica najave da će poslove Skupštine i vlade neposredno demokratski nadzirati nekakvi plenumi i zborovi.
To je veoma loša ideja, što u društvu ogrezlom u loše ideje (i emocije) znači da će verovatno „zaživeti“.
Sledi raščišćavanje: studenti su pobedili isključivo zahvaljujući onima koji su im dali glas i poverenje. Prema njima imaju obavezu. Jesu studenti izabrali poslaničke kandidate - verovatno će izabrati i članove vlade - ali onog momenta kad poslanici verifikuju mandate i kad ministri zasednu na vladu, poslanici i ministri su „vlasni“ da samostalno odlučuju i da rade ne samo na poslu studenta nego svih građana Srbije. Valjda su se zato i borili.
· Reaguj