“Hej Sven, molim te više bez genijalnih ekonomskih ideja”, reče Nils iz gradske uprave Geteborga u razgovoru sa mladim urbanim ekonomistom Svenom, nakon što je ideja o četvorodnevnoj radnoj nedelji koštala grad Geteborg 12 miliona švedskih kruna.
Tako se naime završio dvogodišnji eksperiment u kome su zaposleni u staračkom domu Svartedalen radili po 4 umesto 5 dana u nedelji.
Rezultat ove ideje o četvorodnevnoj radnoj nedelji je bio takav da je gradska uprava Geteborga morala da zaposli još 68 dodatnih negovatelja da bi bile pokrivene sve smene. U prevodu model se ekonomski pokazao kao neodrživ u javnom sektoru bez povećanja poreza.
I Šveđani su odustali posle eksperimenta.
Da vidimo kakva je situacija u Srbiji, gde je Studentska lista izašla sa idejom o 4 radna dana u nedelji umesto dosadašnjih pet. Takozvani model - 100% plate za 80% radnog vremena, uz zadržavanje 100% produktivnosti.
Nemoguće da bude ostvareno.
- 1. Model četvorodnevne radne nedelje bi možda i mogao da funkcioniše u sektoru znanja – IT-a, finansija, marketinga... Ali, privreda Srbije se u velikoj meri oslanja na prerađivačku industriju, motornu, poljoprivredu, građevinarstvo, maloprodaju.
Na fabričkoj traci, prodavnici, gradilištu obim proizvodnje ili pružanja usluga je direktno vezan za fizički broj sati predviđenih na radnom mestu – mašina ili radnja ne mogu proizvesti 20% više robe za četvrtinu manje vremena.
Srbija i dalje zaostaje za prosekom EU po produktivnosti, pa bi bez masovnih investicija u visoku tehnologiju i napredne procese (a uz skraćivanje radne nedelje) došlo do direktnog ukupnog pada BDP i smanjenja obima proizvodnje.
Zemlja smo koja se suočava sa akutnim deficitom radne snage od zanatskih i zdravstvenih do transportnih i proizvodnih delatnosti. Da bi pekare, prevoznici, fabrike koje rade u smenama, održale kontinuitet proizvodnje morale bi da zaposle dodatne radnike. Kojih nema.
Za stranog investitora, kao i domaćeg biznismena, uvođenje četvorodnevne radne nedelje značilo bi da je satnica radnika automatski poskupela za 25%. To bi drastično podiglo troškove rada, smanjilo konkurentnost srpskih izvoznika na inostranim tržištima i odvratilo investitore da dolaze.
I možda najvažnije – u zdravstvu, prosveti, policiji, vatrogasnim službama, komunalnim preduzećima, rad ne može da se “zgusne” jer se radi 24/7. Znači, četvorodnevna radna nedjelja bi zahteva masovno novo zapošljavanje desetina hiljada radnika u državnoj upravi ili plaćanje ogromnih iznosa prekovremenog rada.
A to bi onda izazvalo masivan deficit u državnom budžetu, što bi primoralo državu da podigne poreze privredi i građanima.
Suma sumarum, ideja je loša, nesprovodiva i populistička.
