Već istanjenih nerava zbog prisustva „čistačice“ u Muzeju savremene umetnosti, solisti Hora žalopojćcih opozicionara iz kruga dvojke su prošle nedelje načisto flipnuli kao posledica simultane drskosti jedne verske zajednice i jedne suverene države.
SPC je, naime, dodelila orden Sv. Save predsedniku Aleksandru Vučiću, dok je Republika Francuska Legijom časti nagradila državnu tužiteljku Republike Srbije Zagorku Dolovac.
Iz vizure medijskih (polu)božanstava, koji po hramovima srpske demokratije činodejstvuju u odorama intelektualnih starleta, nedopustivo je da SPC za punih 800 godina postojanja nije shvatila da je procedura dodele ordenja ništavna bez blagoslova svetog trojstva Boška Obradovića, Matije Bećkovića i Mila Lompara, uz prećutnu saglasnost Centralnog komiteta Tvitera i Sv. sinoda mejkap artista prepodobne Jelene Maćić.
Isto tako je i sa Legijom časti. Ako je dobije neko iz njihovog dvorišta, tipa Koraks ili Olja Bećković, onda je to vrh, a ceo kosmos je u stanju ravnoteže. A ako je slučajno dobije neko ko se ne moli na oltaru drugosrbijanskog nihilizma, e onda je to već dno dna, Francuska je stanju moralnog sunovrata, a svi oni, u omiljenom stanju srpske opozicije - stanju nadmene preneraženosti.
Mogao sam da zamislim da će, recimo, Sergej Trifunović završiti u zabezeku jer je očekivao da Legija njega časti. Ili da će akademik Teodorović pisati generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija i zahtevati da Makron po hitnom postupku bude lustriran. Ali i dalje ne mogu da se pomirim s intelektualnom banalnošću i odustvom doslednosti s kojima neki predstavnici opozicije i njihovih sistematski ugroženih, slobodomislećih medija nastupaju na našoj javnoj sceni.
Njihove uvrede su šarmantne urbane duhovitosti, a bilo kakav odgovor na njih je primitivni udar na moral, profesionalnost, demokratiju i pristojnost.
Kada se neko, kao ja, drzne da dovede u pitanje njihove politbirovske napade na Marinu Abramović, onda dnevni list Danas to naziva uvredljivom prozivkom. Ali kada Basara, u istom tom Danasu, napiše kako meni nije uopšte bitna Marina Abramović, nego sam ja neko ko pokušava da se „izokola vrati u Visoko Dupe iz koga je vaktile isprdnut pod nerazjašnjenjim okolnostima“, to je onda principijelni stav i borba za pristojniju i bolju Srbiju.
Zato da pojasnim, još jednom, jezikom koji ta „pristojna Srbija“ očito i jedino razume: Marina Abramović je gospođetina, a Basara i njemu slični - goveda, i to ona brdska. Ili jezikom koji goveda nikako da savladaju: Marina Abramović je svetski priznata umetnica, a Basara i njemu slični to nisu. Tako da - kud koji, mili moji.
(Kurir.rs / Foto:Damir Dervišagić)
NE PROPUSTITE
