Smatram da je svest građana i vlasti o izuzetnoj važnosti ekoloških pitanja značajan događaj ili pre tendencija za Ukrajinu 2020. Mehanički rast BDP nema smisla ako uskoro nestane čist vazduh, čista pijaća voda i čisto zemljište za uzgajanje hrane. Ova svest je nastala u globalnim razmerama na nivou filozofije koja preispituje ulogu čoveka na našoj planeti. U uslovima ograničenih resursa i stalnih kataklizmi filozofija antropocentrizma se povlači u drugi plan i na taj način ustupa mesto uverenju da treba da živimo u skladu s prirodom i smanjimo ljudski trag (human footprint) na planeti.
Ako danas, u uslovima pandemije, maštamo da će biti pokrenuta vakcinacija i da će biti moguće vratiti se starim razarajućim praksama, onda neće čovečanstvo uništiti Zemlju, već će Zemlja uništiti čovečanstvo, koje se davi u ponosu, pohlepi i gluposti. Stoga je došlo vreme da novu filozofiju prevedemo u novu aktivnu politiku. Za to postoje različiti alati, uključujući i međunarodni nivo. Kao što kažu: razmišljajte globalno, a delujte lokalno. Dobar primer takve svesne i odgovorne politike je Zeleni sporazum EU (Evropski parlament ga je odobrio 15. januara 2020). U užem smislu on uključuje proces uklanjanja ugljenika iz atmosfere i njegovo prenošenje u zemljište radi sprečavanja nepovratnih klimatskih promena. U širem smislu ova politika predviđa primenu novih pravila u ekonomiji, pri čemu bi bilo neisplativo zagađivati životnu sredinu.
Jedno od područja nove ekološke politike, gde Ukrajina može postati lider u Evropi, jeste vađenje i snabdevanje zelenim vodonikom kroz sistem postojećih cevovoda kao zamena za fosilne izvore energije. Naravno, sam proces generacije vodonika ne bi smeo da dovede do novih zagađenja. Druga sfera podrazumevala bi prelazak na pretežno organsku poljoprivredu. Već danas je Ukrajina jedan od najvećih dobavljača organskih proizvoda u EU. Treći pravac odnosi se na povećanje šumskih kultura i plantaža: Ukrajina pokreće važan projekat za proširenje teritorije Karpata i drugih rezervata prirode sa suštinskim ograničenjima za obavljanje privredne delatnosti na tim teritorijama. Četvrto perspektivno područje je odlaganje otpada ne jednostavnim spaljivanjem, već recikliranjem i ponovnom upotrebom. Peti element predviđa postepeni slom industrije uglja, kao i povećanje udela proizvodnje električne energije iz nuklearnih i obnovljivih izvora. Ovaj spisak se može nastaviti. Glavna stvar je da se ne zaustavljamo, jer čovečanstvu nije ostalo tako mnogo vremena. Verujem i vidim da i u Srbiji raste svest o važnosti čiste životne sredine, jer to direktno utiče na naše zdravlje. Uveren sam da je ova tema veoma perspektivna za bilateralnu saradnju naših naroda.
NE PROPUSTITE
