Moram priznati da mi je Dragoljub Bakić prilično simpatičan. Ne samo zato što je svoje demokratske principe brusio u vreme socijalističkog samoupravljanja već pre svega zato što me njegovi pažljivo razbarušeni brkovi neodoljivo podsećaju na moju pokojnu tetka Buju.
Ovog beogradskog brku jako uznemirava činjenica da je međunarodni konkurs za idejno rešenje nove zgrade Beogradske filharmonije raspisan na engleskom jeziku, čime je navodno nanesena teška nepravda srpskim arhitektama. Pošto oni valjda u profesionalne svrhe češće koriste svahili.
Originalna tetka Buja nije vladala engleskim jezikom jer joj on zaista nije bio ni potreban: njen život i njena interesovanja su se uglavnom vezivala za arhitektonsko-urbanistički kompleks oko Kalenić pijace, bez pretenzija da se takmiči sa bilo kime na međunarodnom planu.
Želim da verujem da srpske arhitekte, sa mogućim izuzetkom gospodina Bakića, ipak nisu kao moja tetka Buja. Oni koji su obrazovani, talentovani i ambiciozni sigurno vladaju engleskim mnogo bolje nego što Bakić vlada elementarnom logikom. Kako bi inače čitali najnoviju stručnu literaturu i pratili tokove savremene arhitekture? A ako ne čitaju stručnu literaturu i ako se ne zanimaju za bilo šta što se dešava s onu stranu Kalenić pijace, šta bi onda imali da traže na jednom velikom međunarodnom konkursu? Logika je, nažalost, odavno prevaziđena kategorija seniora okupljenih oko Mesne zajednice "Dole Vučić" i plesnog kluba "Sve će vi lustriram". Bakića podjednako muči i to što se od prijavljenih na konkurs za idejno rešenje nove zgrade Beogradske filharmonije, za koji je obezbeđen budžet od 120 miliona evra, traže bankarske garancije umesto ustaljenog burazerskog principa "keve mi" i "ćemo sredimo". Dragi urednici Nina, Nove S, Večernjih novosti i N1, zašto vam je toliko teško da uključite svoj mozak? Zašto se subjektivni doživljaji usplahirenosti Bakića i drugih Maldinija potenciraju kao objektivne analize stanja, uprkos svim njihovim faktičkim i logičkim greškama? Da li se novinarska radoznalost i profesionalna odgovornost završavaju onog trenutka kad vaši "eksperti" uzviknu "Uaaa vlast!"?
Slažem se sa Bakićem da bi Udruženje arhitekata Srbije i Beograda moralo da reaguje, ali pre svega zbog kontinuiranih laži koje serviraju Večernje novosti i Nova S o navodno oborenom ili propalom arhitektonsko-urbanističkom konkursu za parcelu 13 na Novom Beogradu.
Taj konkurs ne samo što nije propao nego je na osnovu njegove uspešne realizacije usvojen Detaljni regulacioni plan, urađen i usvojen projektni zadatak za novu zgradu Beogradske filharmonije, urađena finansijska projekcija i raspisan međunarodni konkurs za idejno rešenje najvećeg infrastrukturnog projekta kulture u regionu na koji se prijavilo 37 svetski priznatih arhitektonskih biroa sa očiglednim poznavanjem engleskog jezika i jakim bankarskim garancijama. I sve je to lepo objašnjeno na sajtu Beogradske filharmonije, ali ko će to da čita, kad je lakše širiti neistine zarad opozicione samoreklame. Gospodine Bakiću, ne osporavajući nikome pravo da ne voli klasičnu muziku, da smatra da nam ne treba koncertna dvorana jer smo sasvim lepo živeli i bez nje, ili da veruje da su izgradnja Staklenca ili lažnih Terazija na Novom Beogradu bili arhitektonsko-urbanistički modeli kojima treba težiti, preporučujem vam da pronađete neke bolje argumente za napad na projekat prve koncertne dvorane u Srbiji koja će se graditi po svetskim standardima ili da makar probate da se više ne blamirate svojim provincijalno-šićardžijskim lupetanjem.
Uz sve poštovanje vaših sedih brkova, moram vam reći da količina ostrašćenih reči kojima zasipate javnost ne deluje kao mudrost, znanje ili principijelnost, već isključivo kao rezultat viška vremena. I to je razlog zašto se ozbiljni ljudi retko upuštaju u raspravu s vama, tako da ovu moju reakciju možete tretirati isključivo kao izuzetak koji potvrđuje pravilo.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
