Kao što već znate, lansiranje novih naučnih disciplina je moja slabost. Neprestano ih izmišljam, iako do sada nijedna nije naišla na topao prijem u mainstream naučnom svetu. Što me ne sprečava da stalno izmišljam nove. Danas je na redu politička lingvistika, nauka koja izučava tesnu vezu između loših politika i lošeg jezika.
U stvari, politička lingvistika i nije toliko nova nauka koliko moja slavoljubiva neznatnost želi da je predstavi. Žozef ge Mestr je još početkom XIX veka ustvrdio da propadanju nekog naroda prethodi propadanje njegovog jezika, a De Mestrovu tezu je u XX veku dokazao Viktor Klepmerer u kapitalnom delu „Jezik Trećeg rajha“, u kome je pokazao kako mitomanizacija najobičnih reči - Juden i Führer, na primer - stvara ideološke monstrume.
Za vakta Trećeg rajha, piše Kemperer, „Juden“ nije značilo samo ono što inače znači - Jevreji - nego sve što je zlo, prljavo, ružno i kradljivo na ovom svetu, sve što treba mrzeti i uništti, za razliku od reči „Führer“ (vođa), koja je značila sve suprotno, sve što treba slepo voleti i slediti u svemu.
Stvar slično stoji u našem Trećem rajhu. (Prvi je bio Miloševićev, Drugi DOS-ov, Treći Vučićev). Ali i u tu su se stvar umešale srpske podele, pa su tako ono što su u Trećem rajhu bili Juden, za polovinu Srbije „žuti lopovi na čelu sa Ðilasom“, a za drugu polovinu to su „Vučić & Co“.
Takva postavka stvari sa jedne strane (naoko) pojednostavljuje život - nema tu finesa, nema lupanja glave, nema nikakvih nedoumica - ali ga sa druge komplikuje do nepodnošljivosti (pogledajte bilo koji televizor). Evo dva primera mitomanskog pojednostavljivanja stvari do imbecilnosti, koja mi žestoko idu na qwrz, a koja oni koji ih izgovaraju smatraju vrhuncima kontemplacije - 1. „zarobljena država“ i 2. „oteta država“.
Tupoumnici koji ih povazdan izgovaraju/pišu - i još veći tupoumnici koji im se dive - smatraju da su, rekavši „zarobljena država“, rekli sve. I da je Vučić zarobio državu i da su oni zarobljenici, jasno i glasno, nema laži, nema prevare, ali iz svega toga proizilaze mnoga zamaglivanja i neprijatnosti ne samo po semantiku nego i po istoriju i život.
Zamaglivanje prvo. Kao što smo višekratno ustanovili, Vučić nije „zarobio“ državu, nego ju je (uz poljubac u dupe) dobio na poklon od Tadića i propalog DS-a, i to nakon propalog pokušaja - bolje reći zajeba u računu - da dodatno zarobi državu tako što će pocepati radikale.
Međutim, luping „zarobljena država“ nije baš totalni luping. Kao i krle22 i luping je polovično u pravu. Jer, vaistinu, ko god se u Srbiji uspentra na vlast, ma koje boje bio, istog trenutka sve državne resurse i službe stane da koristi u partikularne i lične svrhe. Da bi se tome stalo na put, mora se istražiti zašto je tome tako, a to se ne može uraditi lupetanjem nego ozbiljnim misaonim radom. Za koji ne postoji politička volja.
NE PROPUSTITE
