Napuštanje američkih vojnika i pripadnika NATO snaga vazduhoplovne baze Bagram u Avganistanu predstavlja kraj najdužeg rata u američkoj istoriji. Iz ove baze koja se nalazi severno od glavnog grada Kabula, američka vojska je koordinirala kompletnu vojnu misiju u Avganistanu.
Dvadesetogodišnji rat koji je odneo desetine hiljada života, započeo je pokretanjem invazije na Avganistan od strane međunarodne koalicije predvođene SAD, 7. oktobra 2001. godine, samo nekoliko nedelja nakon terorističkog napada na SAD 11. septembra. Tadašnja američka administracija s predsednikom Bušom mlađim na čelu optužila je Talibane da pružaju utočište vinovnicima napada, pripadnicima Al Kaide i njihovom vođi Osami bin Ladenu.
SAD su sa saveznicima vrlo brzo svrgnule talibane s vlasti, ali ih nisu potpuno porazile. Vreme je pokazalo da je Džordž Buš mlađi bio u pravu kada je rekao da će rat biti neprestan, sveobuhvatan i nemilosrdan.
Vojne misija u Avganistanu, koja se sada okončava, imala je za cilj ne samo borbu protiv terorizma već i da razorenoj zemlji donese demokratiju, ljudska prava, obrazovanje, zdravstvo, bolji život za sve kao i da ojača centralnu vlast u Kabulu radi preuzimanja kontrole nad čitavom zemljom. Sve je bilo uzalud. Ovaj rat samo je SAD dosad koštao više od 2.400 poginulih, više od 20.000 ranjenih vojnika i preko 2.000 milijardi dolara.
Vašington je započeo povlačenje u skladu s Trampovim sporazumom sa talibanima, koji je postignut 29. februara prošle godine u Kataru. Zvanična avganistanska vlada nije učestvovala u zaključivanju ovog sporazuma. Talibani su se obavezali da će, u zamenu za američki odlazak iz zemlje, prekinuti sve veze s Al Kaidom, da će prestati da napadaju američke snage i pristati na mirovne pregovore s vladom u Kabulu.
Aktuelni predsednik SAD Džozef Bajden najavio je 14. aprila da će se američki vojnici u potpunosti povući iz Avganistana do 11. septembra. On je odabrao 20-godišnjicu terorističkog napada na Njujork i Vašington kao simboličan datum kada su SAD pobedile terorizam.
„Ja sam četvrti američki predsednik za vreme čijeg mandata je američka vojska još uvek u Avganistanu. Dvojica republikanaca. Dvojica demokrata. Neću prebaciti tu odgovornost i na petog“, rekao je Bajden.
Sporazum potpisan u Dohi nije doneo mir jer talibani nisu poštovali svoje obaveze. Poslednjih meseci intenzivirali su napade na vladine snage i nedužne civile. Situacija se drastično pogoršala.
Po svemu sudeći, talibani će učiniti sve da ponovo preuzmu vlast. To će značiti nastavak građanskog rata u ovom delu sveta, u kojem se konstantno ratuje više od četrdeset godina. Amerika svoju vojnu i političku misiju u Avganistanu završava neuspehom.
NE PROPUSTITE
