Slovenija je posle trideset godina od sticanja nezavisnosti po drugi put preuzela predsedavanje Savetu EU. Bivša republika SFRJ se, posle kratkog rata, 25. juna 1991. godine zvanično odvojila i osamostalila, da bi 2004. godine postala članica NATO i EU, a tri i po godine kasnije, i Šengena i evrozone.
U prvoj polovini 2008. godine imala je čast da bude prva bivša komunistička država koja će predsedavati evropskoj porodici. U to vreme Slovenija je bila uticajna, uzorna, omiljena i kredibilna država.
Pametno je koristila benefite i svoju poziciju unutar Unije. Tada je, zahvaljujući svom uticaju, blokirala Hrvatsku u procesu pregovora za članstvo. Tim činom, unutar EU uvedena je praksa, koja se zadržala do danas, da se bilateralni problemi mogu koristiti kao rampa za napredak zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Međutim, to su bila neka prošla vremena. Današnja Slovenija je potpuno drugačija od one koja je predsedavala EU pre 13 godina. Iskreno rečeno, ni EU nije ista kao tada.
Sličnost se ogleda jedino u tome što je i tada i danas na čelu slovenačke vlade Janez Janša, s tim što današnji Janša nije ni nalik onom iz tog perioda.
Taj Janša je bio popularan političar, sa ugledom u zemlji i inostranstvu i sa nespornim legitimitetom. Njegova današnja koaliciona vlada je na staklenim nogama, suočena sa brojnim problemima, protestima i bez ozbiljnih saveznika unutar Evropske unije.
Poslednjih godina Janša je promenio politički pravac i retoriku, pomerajući se udesno. Počeo je sve više da sledi desne populiste u Evropi i svetu.
To unosi zebnju kod evropskih lidera jer izgleda da Ljubljana usvaja obrazac ponašanja Poljske i Mađarske, koje su u klinču s EU, zbog brojnih pitanja iz oblasti vladavine zakona i slobode medija.
U najuticajnijim evropskim i svetskim medijima ova zemlja se već mesecima prikazuje negativno, a žestoko je kritikuju istaknuti evropski političari sa kojima je premijer Janša u otvorenom sukobu.
Drugo slovenačko predsedavanje Savetu EU biće isključivo tehničko. Slovenija neće moći da uradi ništa što bi dovelo do homogenizacije EU kao i da značajnije utiče na dešavanja na zapadnom Balkanu. To je samoiluzija slovenačkih zvaničnika.
Čak ni eventualna odluka da do kraja ove godine Severna Makedonija i Albanija konačno dobiju zeleno svetlo za početak pregovora o članstvu neće imati nikakve veze sa Slovenijom.
NE PROPUSTITE
