Nedavni susret nemačke kancelarke i američkog predsednika u Beloj kući protekao je u senci velikih poplava na zapadu Nemačke koje su odnele više od stotinu života.
Poslednji zvanični boravak Angele Merkel u SAD imao je za cilj da potvrdi stabilnost nemačko-američkih odnosa.
Za razliku od bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, koji je pokvario veze s najjačom evropskom zemljom i četvrtom ekonomijom sveta, sadašnji predsednik Bajden se obavezao da će se zalagati za jedinstvo sa tradicionalnim američkim saveznicima.
Najvažnije teme razgovora dva lidera ticale su se nesuglasica oko Rusije i Kine. SAD smatraju da izgradnja gasovoda „Severni tok 2“ direktno ugrožava evropsku energetsku bezbednost jer podrazumeva veću zavisnost evropskog kontinenta od ruskog gasa.
To bi, po viđenju Vašingtona, stvorilo prostor Moskvi da nesmetano vrši pritisak na pojedine države istočne i centralne Evrope.
Džo Bajden ne želi dodatno sukobljavanje s Berlinom o ovom pitanju, što pokazuje i njegova izjava da dobri prijatelji mogu i da se ne slože oko nečega. Međutim, protivljenje realizaciji ovog projekta ne dolazi toliko iz Bele kuće koliko iz oba doma Kongresa, kao plod veoma uspešnog lobiranja Poljske, Ukrajine, baltičkih i skandinavskih država.
Uprkos otporu Vašingtona i Brisela, Merkelova i dalje podržava izgradnju gasovoda, ali ostavlja mogućnost uvođenja sankcija Rusiji ukoliko dođe do narušavanja teritorijalnog integriteta Ukrajine i ukoliko Moskva obustavi isporuku gasa preko ukrajinskih gasovoda.
Nova vašingtonska administracija, isto kao prethodna, partnerstvo Nemačke i Kine u poslovnim projektima vidi kao nepromišljeno i štetno. Zbog jakih trgovinskih veza s Pekingom, kancelarka Nemačke insistira na investicionom sporazumu EU i Kine i odbija da blokira izgradnju 5G mreže na svojoj teritoriji. Takođe, ona se zalaže za saradnju s Kinom na globalnim pitanjima, poput klimatskih promena i pandemije koronavirusa, uz nadu da Nemačka i EU neće biti primorane da se opredeljuje za Kinu ili Ameriku.
Ova oproštajna poseta na kraju je rezultirala dogovorom o energetskom i klimatskom partnerstvu.
Objavljena je Vašingtonska deklaracija kao temelj budućih američko-nemačkih odnosa.
Parlamentarni izbori, koji se održavaju 26. septembra, doneće prvu promenu nemačkog rukovodstva od 2005. godine (Merkelova odlazi u političku penziju). Kakvi god budu rezultati izbora za Bundestag i ko god bude formirao novu vladu Savezne Republike Nemačke, moraće da se nosi sa određenim političkim neslaganjima u odnosima sa SAD.
NE PROPUSTITE
