MILOVAN JOVANOVIĆ: San o vojsci EU

Na ne­fo­r­mal­nom sa­stan­ku mi­ni­sta­ra od­bra­ne EU u če­tvr­tak u Slo­ve­ni­ji raz­go­va­ra­lo se o Stra­te­gi­ji bez­bed­no­snog i od­bra­m­be­nog ko­m­pa­sa, ko­ja bi tre­ba­lo da bu­de usvo­je­na na­j­ka­sni­je u mar­tu sle­de­će go­di­ne. Taj do­ku­ment te­sti­ra­će li­de­re EU ko­li­ko su odlu­č­ni da se ba­ve ja­ča­njem svo­je od­bra­m­be­ne stra­te­gi­je. Mi­ni­sta­r­ka od­bra­ne Ne­ma­č­ke Ane­gret Kra­mp Ka­re­m­bauer obra­ti­la se Evro­p­skoj uni­ji sa Br­da kod Kra­nja da unu­tar blo­ka do­zvo­li „koa­li­ci­ju vo­lj­nih“ ko­ja bi fo­r­mi­ra­la vo­j­ne sna­ge za br­zo de­lo­va­nje.

Ge­ne­ral­ni se­kre­tar NA­TO Je­ns Sto­l­te­n­be­rg po­dr­žao je pla­no­ve EU da uspos­ta­vi za­jed­ni­č­ku od­bra­m­be­nu po­li­ti­ku, ali se i uspro­ti­vio pra­vlje­nju vo­j­nih je­di­ni­ca EU za br­zo de­lo­va­nje zbog to­ga što bi to do­ve­lo do du­pli­ra­nja sa­ve­zni­č­kih ope­ra­ci­ja. Fra­n­cu­ski pred­sed­nik Ema­nuel Ma­kron, ot­kad je stu­pio na du­žnost, je­dan je od na­j­ve­ćih za­go­vor­ni­ka ko­n­ce­p­ta stva­ra­nja „pra­ve evro­p­ske voj­ske“.

Još od Sa­mi­ta EU u Ni­ci 2000. go­di­ne stal­no se go­vo­ri o voj­sci EU, o po­tre­bi da EU ima sna­žan si­gu­r­no­sno-od­bra­m­be­ni si­stem i ko­man­d­ni la­nac odlu­či­va­nja o za­jed­ni­č­kim vo­j­nim mi­si­ja­ma. Sva­ko pre­ve­li­ko osa­mos­ta­lje­nje EU u obla­sti­ma spo­lj­ne, bez­bed­no­sne i od­bra­m­be­ne po­li­ti­ke u Va­ši­n­g­to­nu pa­li ala­rm, jer bi ta evro­p­ska, du­pla ko­man­d­na stru­k­tu­ra mo­gla da osla­bi NA­TO i po­t­ko­pa tran­sa­tlan­t­ske ve­ze, ko­je su te­me­lj evro­p­ske sta­bi­l­nos­ti i bez­bed­nos­ti.

Po­sle bo­l­nih le­k­ci­ja nau­če­nih u mu­č­noj eva­kua­ci­ji iz Av­ga­ni­sta­na, sta­ra ide­ja po­no­vo je na sto­lu. Ide­ja, ali i pro­ble­mi! Evro­plja­ni su ra­zo­ča­ra­ni jer se po­ka­za­lo da, bez ob­zi­ra na to što su ima­li sve po­tre­b­ne re­su­r­se, ni­su bi­li u sta­nju da, bez Ame­ri­ka­na­ca, eva­kui­šu svo­je dr­ža­vlja­ne i sa­ve­zni­ke na te­re­nu ko­ji su im go­di­na­ma po­ma­ga­li u Av­ga­ni­sta­nu. Odre­đe­ni broj dr­ža­va čla­ni­ca EU ne že­li pre­kla­pa­nje s NA­TO, ko­ji vi­de kao glav­ni oslo­nac svo­je si­gu­r­nos­ti, bez ob­zi­ra na pre­ve­li­ku za­vi­snost od SAD, dok dru­gi ne že­le „mi­li­ta­ri­za­ci­ju EU“ i ne­ra­do ula­žu u od­bra­nu i ja­ča­nje voj­ske, što je još jed­na od pre­pre­ka „stra­te­škoj au­to­no­mi­ji“ kon­ti­nen­ta.

EU se dav­ne 1999. oba­ve­za­la da će ra­zvi­ti kon­ti­n­gent od 50.000 do 60.000 vo­j­ni­ka ko­ji bi mo­gao bi­ti ra­spo­re­đen u ro­ku od 60 da­na. To se ni­ka­da ni­je ostva­ri­lo. Ume­sto to­ga, blok je 2007. go­di­ne fo­r­mi­rao mu­l­ti­na­cio­nal­ne bo­r­be­ne je­di­ni­ce, 18 ba­ta­ljo­na po 1.500 vo­j­ni­ka, me­đu­tim, za nji­ho­vo ra­spo­re­đi­va­nje ni­je pos­to­ja­la po­li­ti­č­ka vo­lja. EU je 2017. zva­ni­č­no po­kre­nu­la pa­kt PE­S­CO (Stal­na stru­k­tu­r­na sa­ra­d­nja), ko­ji pre­dvi­đa sna­žni­ju sa­ra­d­nju u obla­sti od­bra­ne, za­jed­ni­č­ka ula­ga­nja u voj­sku i pro­je­k­te ra­zvo­ja.

Ru­ska ane­k­si­ja Kri­ma 2014. go­di­ne, Tra­mp i bre­g­zit pod­sta­kli su Bri­sel na izgra­d­nju za­jed­ni­č­ke od­bra­m­be­ne po­li­ti­ke EU. Mno­gi sma­tra­ju da je sad pra­vi tre­nu­tak da se to do­ve­de do kra­ja jer je tu­r­bu­len­t­ni za­vr­še­tak av­ga­ni­stan­ske ka­m­pa­nje pro­me­nio tok stva­ri.

Za­go­vor­ni­ci ar­mi­je EU ko­ja de­lu­je ne­za­vi­sno od Va­ši­n­g­to­na po­ku­ša­će da pri­do­bi­ju ske­p­ti­ke unu­tar blo­ka, a to će bi­ti ko­m­pli­ko­va­no jer je za EU tre­nu­t­ni prio­ri­tet za­šti­ta gra­ni­ca od do­la­ska mi­gra­na­ta. Te­žnja za uspos­ta­vlja­njem pa­ne­vro­p­skog od­bra­m­be­nog si­ste­ma osta­će san jer, kao i kod mno­gih odlu­ka o spo­lj­noj po­li­ti­ci Uni­je, pos­to­ji si­ja­set že­lja i am­bi­ci­ja, ali je is­hod ne­ga­ti­van. Stvar­nost se ne po­du­da­ra s po­če­t­nim ko­ra­ci­ma.