Najnovije vesti

MILOVAN JOVANOVIĆ: Francuski predizborni rulet
Foto: Kurir

STAV

MILOVAN JOVANOVIĆ: Francuski predizborni rulet

Lični stav

Nešto manje od šest meseci pre sledećih predsedničkih izbora u Francuskoj broj kandidata se povećava. Finalna trka za Jelisejsku palatu će se definitivno voditi od centra ka desnici i prvi put u istoriji Pete republike kandidat radikalne desnice ima realne šanse da pobedi i postane predsednik.

Aktuelni predsednik Emanuel Makron izabran je na petogodišnji mandat 7. maja 2017. godine, a dužnost je preuzeo 14. maja. On još nije zvanično saopštio da će se kandidovati za drugi mandat, ali se očekuje da će to uraditi početkom sledeće godine. Predsednički izbori u Francuskoj su tradicionalno zanimljivi i nepredvidivi. Još od Žaka Širaka niko nije uspeo da osvoji dva mandata zaredom.

Trenutno sve ankete pokazuju da bi Makron mogao biti bolje sreće od svojih prethodnika Sarkozija i Olanda bez obzira na to što mu je popularnost opala. Međutim, poslednjih nedelja zanimljiv je fenomen skoka popularnosti kontroverznog desničara, ksenofoba i populiste Erika Zemura. Iako još nije službeno objavio kandidaturu, svojom pojavom je uveliko zaintrigirao francusku javnost, koja je željna novih ljudi u politici.

Obrazovani, elokventni novinar, voditelj i pisac strpljivo je gradio imidž čoveka bez dlake na jeziku, beskompromisnog borca protiv migracija, propadanja nacije i odbrane tradicionalnih hrišćanskih vrednosti. Veliki deo javnosti ga doživljava kao francuskog Trampa zbog njegovih bombastičnih izjava i nastupa. Mnogo toga na političkoj sceni Francuske odslikava pojavljivanje još jednog jakog predsedničkog kandidata sa desnice. Makron, koji se smatra centristom, poslednjih godina se pomerio malo udesno, posebno na temi odnosa države prema muslimanima. Marin le Pen i njen Nacionalni front sa krajnje desnice decenijama su najglasniji kritičar vladine politike prema EU i migrantima, zalažući se za izlazak iz EU, evrozone i NATO.

Poslednjih godina, vođeni savetima političkih stručnjaka, promenili su ime stranke, političku ideologiju i retoriku naginjući ka desnom centru. To je iskoristio Zemur, koji nadire istupajući sa pozicije bliže ekstremnoj nego umerenoj desnici.

Republikanci, tradicionalna stranka desnog centra, u decembru će objaviti ime svog kandidata. Glavni favorit je Gzavije Bertran, lider regije O-de-Frans. Socijalistička partija je za predsednika kandidovala gradonačelnicu Pariza An Idalgo, ali to nije izazvalo preveliku pažnju javnosti, jer je njena podrška kod građana nedovoljna za predsedničko nadmetanje. Mnogi su očekivali da bi jedan od najpopularnijih političara u Francuskoj Eduar Filip, bivši premijer, mogao da uđe u trku za predsednika i bude kandidat desnice.

Međutim, gradonačelnik Avra je nedavno osnovao svoju stranku Horizonti i odbacio tu mogućnost obećavši da će podržati Makrona ako se ponovo bude kandidovao. Na kraju, po svemu sudeći, izborni meč će biti odlučen u drugom krugu duelom Makrona s jednim od kandidata desnice. Brojni problemi opterećuju francusko društvo. Deo građana smatra da zemlja ne ide u dobrom smeru, prvenstveno zbog nekontrolisane migracije. Drugi upozoravaju da kod desnice sve više preovladavaju stavovi bliski ekstremizmu, gde se mogu čuti čak i pozivi na državni udar.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja
track