Emisija „Utisak nedelje“ se odavno pretvorila u grdno sudilište, neku vrstu prekog građanskog suda. Odavno je ne gledam - biće tome i više od godinu dana - što ne znači da ne pratim odjeke i reagovanja u internet štampi.
Ono što me je odvratilo od decenijske navike da se svake nedelje u pet do devet namestim pred televizor i sačekam da „Utisak“ počne nije jednostranost i pristrasnost „Utiska“, nego agresivna dosada koja naprosto kulja iz televizora. Jednostran i pristrasan se može biti i na provokativan, interesantan, pa čak i duhovit način. Ovakav kakav je, „Utisak“ odaje utisak ideološke komisije iz Donjeg Pičkovca u kojoj nastupaju usual suspectsi, neki od njih i po nekoliko puta godišnje.
I sama svesna toga, Olivera Bećković povremeno pribegne „diverzifikaciji“, stisne muda, pa pred ideološku komisiju privede na informativni razgovor i poneku osobu za koju osnovano sumnja da neće igrati kako bubanj kaže, da bi potom tokom razgovora davala sve od sebe da inkriminisanoj osobi uvali što više dubara i da je navede na što tanji led ne bi li se osoba nešto izlanula i bila izložena unakrsnoj vatri crnih trojki euromahalskih tviteraša.
„Utisak“ se smatra naročito uspešnim kad se tzv. društvene mreže „usijaju“ od pičkaranja, napušavanja i proklinjanja muškaraca, žena (uskoro, pretpostavljam, i dece) koji se drznu da skrenu s linije i izjave nešto što makar malčice odudara od sakrosanktnog opozicionog kanona.
Pre dve godine i moja se neznatnost našla u sličnoj situaciji. Možda se pitate šta sam to u „Utisku“ lanuo, kakvo sam svetogrđe počinio, čime sam izazvao masovni gnev Tviter pravednika. Ništa naročito. Govorio sam manje-više isto ono što govorim (i pišem) poslednjih petnaest godina, a iz bogate ponude Tviter odjeka i reagovanja najbolje mi se dopao tvit Zorana Lutovca, koji je napisao da sam „Vučiću korisniji od Laze Ristovskog“. Da bi se Vlasi dosetili: korist za Vučića je bila moja rečenica da mene „nije razočarao Vučić, nego DS, koji je Vučiću predao vlast na tacni i pride ga poljubio u dupe“. (Ovo o poljupcu nisam izgovorio, ali sam mislio, a verujem i da je tačno.)
Elem, prošle nedelje je u „Utisak“ privedena - i potom prošla ko bosa po Tviter trnju - slikarka i spisateljica Milica Vučković. Koliko sam se iz novinskih transkripata mogao obavestiti, Vučkovićeva je opoziciji spočitnula nespremnost da sasluša bilo kakvu kritiku, na pitanja na koja nije znala odgovor odgovarala je sa „ne znam“ - što je u zemlji sveznalica ravno veleizdaji - i usput napomenula da u celom ovom zamešateljstvu pokušava da što prijatnije živi svoj život, što je još jedna veleizdaja u kolektivističko-prevaratsko-drkadžijskim opozicionim krugovima (dvojke) koji smatraju da smo - ukoliko ne želimo da nas „obeleže“ kao Vučićeve botove - u (radnoj) obavezi da od naših života (i tela) napravimo stepenište kojim će se oni uspentrati na vlast da bi nas potom zapišali. Udri, Vučiću, već jednom.
NE PROPUSTITE
