Ni dana bez moralne panike. U skladu s tim kategoričkim imperativom, redakcija Danasa je prekjučerašnju rubriku pitanje/odgovor posvetila anketi na temu kako ispitanici komentarišu moj „prelazak“ iz Lagune u Službeni glasnik.
Pre nego što pređemo na meritum moralnih stvari, hajde da razmotrimo šta znači to „prelazak“ (dobro da nisu rekli „preletanje“). Tačno je da ja već godinama objavljujem knjige u Laguni - mada ne sve, neke sam objavio i kod drugih izdavača - i to bi tako i ostalo da Službeni glasnik nije ponudio da mi objavi izabrana dela.
Taj posao je već u toku, ali ne može biti završen - niti bi Službeni glasnik hteo da ga završi - dok autorska prava na izvestan broj mojih dela pritežava Laguna. Kako ugovori s Lagunom budu isticali, tako će izabrana dela polako bivati kompletirana.
Ukoliko bih novi roman, koji će, ako bog da, izaći sedeće godine, objavio u Laguni, isticaj Laguninih autorskih prava bi se protegao do 2026. godine. Malo mnogo. Da l’ bih to doživeo. Idemo dalje. Laguni uopšte nije bilo nepoznato - naprotiv - da Službeni glasnik namerava da objavi moja izabrana dela, sledstveno je bila vlasna da se ponudi da moja izabrana dela objavi ona.
Laguna bi u tom poslu imala prednost, ali ili nije imala volje ili nije videla račun u objavljivanju mojih sabranih dela, tako da sam prihvatio Glasnikovu ponudu. Sad će elebaci da graknu - a što ti nisi Laguni ponudio da ti objavi izabrana dela. Zato što se to ne radi. Možeš doći kod izdavača i reći: vidi, imam roman, hoćeš da ga objaviš, ali ne ide da dođeš kod izdavača i da mu kažeš: objavi mi izabrana dela.
Ta ideja mora poteći od izdavača. Od Lagune nije potekla, od Glasnika jeste. Tačka. Tokom karijere razvio sam lepa prijateljstva sa urednicima i vlasnicima izdavačkih kuća, ali se nisam emotivno vezivao ni za jednu izdavačku kuću, mada su izdavačke kuče sklone da se emotivno vezuju za autore, pogotovo ako donose solidan profit.
Ja na tu stvar gledam ovako: godinama kupujem bakaluk u obliženjem Maxiju, ali bih žestoko napušio poslovođu Maxija ako bi me popreko pogledao što sam nešto kupio u Lidlu, a naročito ako bi mu se u poprekom gledanju pridružile i mušterije.
Ili ovako: prethodni roman sam objavio u Laguni, sledeći će iz napred podastrtog razloga biti objavljen u Službenom glasniku. Računi s Lagunom čisti. S Glasnikom još čistiji. Zašto se promena izdavača definiše kao „prelazak“ sa insinuacijama na izdaju, e to će vam najbolje objasniti stari šaljivdžija, Danasov glodur Draža, koji se - viđi vraga - takođe našao među anketiranima.
U stvari neće. Draža se u odgovoru jedva i dotiče mog „prelaska“ iz Lagune u Glasnik, nego raspreda - u stvari jede govna za male pare - staru priču o mom „prelasku“ iz Danasa u Kurir i poentira kako sam u poslednjih godinu dana „moralno propo“. A propo morala, čim su to pročitali, vrapci koji su bili svedoci Ðilasovih javnih brifinga i napušavanja Danasovog glodura prsnuli su u smeh sličan Lečićevom iz onog video-klipa.
NE PROPUSTITE
