Osamdesetogodišnji advokat i bivši sudija Ustavnog suda, katolički levičar sa Sicilije Serđo Matarela, izabran je po drugi put za predsednika Italije. Nakon više nedelja sukoba, spletki i zavera, tek u osmom krugu glasanja Matarela je osvojio potreban broj glasova za drugi mandat.
Nemogućnost postizanja dogovora između većine italijanskih stranaka o budućem predsedniku dovela je do neslaganja u širokoj koaliciji koja podržava vladu Marija Dragija, a koju čine desničarske i levičarske partije.
Iako uglavnom ceremonijalna, predsednička funkcija je od vitalnog značaja u političkoj krizi, jer Ustav daje ovlašćenja predsedniku da raspiše nove izbore ili utiče na izbor premijera. Predsednički mandat traje sedam godina, a italijanski ustav ne predviđa izričito zabranu ponovnog izbora.
Reizbor Matarele omogućio je i premijeru Mariju Dragiju da ostane na svom položaju, održi vladajuću koaliciju, izbegne destabilizaciju i prevremene izbore, pa samim tim nastavi da vodi Italiju kroz privredni i zdravstveni oporavak. Novi sedmogodišnji mandat je, pre svega, posledica straha od nestabilnosti i vanrednih izbora. Matarela je veoma popularna ličnost. Uspešno je vodio Italiju kroz komplikovane političke trenutke. Proces izbora predsednika otkrio je podele i sukobe između levih i desnih stranaka u vladajućoj koaliciji koji će se, sasvim sigurno, produbljivati s približavanjem redovnih parlamentarnih izbora, koji se održavaju na proleće sledeće godine.
Koalicija desnih populista ispala je najveći gubitnik ove igre jer je posle svega završila kao slaba, ranjena i zavađena.
Lider ekstremno desne partije Liga Mateo Salvini nadao se da će izbori pokazati snagu desnog bloka, a njega kao neprikosnovenog lidera. Međutim, svi kandidati koje je predložio nisu dobili podršku, da bi na kraju i on sam glasao za ponovni izbor Matarele. To je dodatno razbesnelo Ðorđu Meloni, predsednicu ultranacionalističke partije Braća Italije, koja nije glasala za novog-starog predsednika. Silvio Berluskoni, koji je želeo i nadao s da će postati predsednik, pre nego što je povukao kandidaturu neposredno pre početka glasanja, stavio je veto na izbor Dragija za predsednika i na kraju takođe podržao Matarelu.
Bitka za liderstvo izbila je i unutar nekada moćnog populističkog levog pokreta Pet zvezdica, koji trenutno ima najviše poslaničkih mesta u parlamentu. Nakon Matarelinog izbora, ministar spoljnih poslova Luiđi di Majo, bivši lider Pet zvezdica, napao je svog naslednika i bivšeg premijera Ðuzepa Kontea. Plan Di Maja je da pokuša da smeni Kontea ili da se u potpunosti odvoji od pokreta. Sve u svemu, trenutno je za Italiju najveći izazov kako da održi ekonomski oporavak.
U mnogim delovima sveta došlo je do poremećaja u lancu snabdevanja, inflaciji i zaokretu ka strožoj monetarnoj politici mnogih centralnih banaka. Italija bi trebalo da dobije najviše sredstava iz programa EU za oporavak, ali mora da ispuni zahtevan program reformi u određenim rokovima. Ta sredstva su velika prilika za Italiju da modernizuje svoju transportnu infrastrukturu, snabdevanje energijom, javnu upravu i druge oblasti koje bi doprinele njenom rastu.
Matarelin izbor drži Dragija u relativno jakoj poziciji do oktobra, kada će stranke početi s kampanjom za izbore i kada će sve više isplivavati na površinu programske i ideološke razlike.
NE PROPUSTITE
