Potrefilo se da se subota, dan za kulturu, poklopi s datumom streljanja Zorana Ðinđića, 12. martom, sledstveno našu današnju kolumnu posvećujemo kulturi streljanja.
Danas je tačno devetnaest godina otkako je Ðinđić streljan u centru Beograda. Svaka od tih godina značila je korak dalje ka involuciji, socijalnoj entropiji i povratku u pretkulturno stanje rata svih protiv svih. Dok bude brašna, zejtina, graška, sardina i benzina, sve će to nekako guzeljati, štono se kaže, na silu boga. Kad toga nestane - a kako stvari stoje, nestaće i u uređenijim delovima sveta - onda će oni koji su blagovremeno poslušali moj savet shvatiti koliko je kupovina kožnih gaća bila korisna investicija.
Bezbroj je pokazatelja dubine ovdašnje društvene demencije i involucije, a jedan od najočiglednijih pokazatelja - očigledan kao ono pismo iz krimi-romana koje se najbolje sakriva tako što se postavi u centar pažnje - kandidatura je Vladete Jankovića za načelnika varoši beogradske u svojstvu osamdesetikusurgodišnjeg „neokaljanog lica“.
Janković, bliski ahbab i pobočnik čoveka (ime i prezime poznato redakcije) čiji je kabinet bio sigurna kuća za zaverenike za ubistvo Zorana Ðinđića - a koga je peticija „patriotskih intelektualaca“ stavila iznad zakona pa je stručna krivična javnost ostala uskraćena za neke bitne informacije - samo je vrh ledenog brega cincarsko-kalburske čaršije koji je ponovo (po ko zna koji put) izronio iz mračnih dubina okeana srpske beslovesnosti iz koristoljublja.
Nakratko, ali na dovoljno dugo da bi divna, ugledna stvorenja iz pomenute čaršije stala u red za funkcije pred Vladetino dupe. Jbg, nikad se ne zna šta nosi dan, šta noć. Šanse uvek postoje. Kad se ne „obazireš na realnost“ (V. Janković), realnost može prijatno da te iznenadi.
Pre neki dan u emisiji „Crveni karton“ gostovao je JexS Tadić kojom zgodom sam došao do nekih insajderskih informacija (koga interesuju detalji neka večeras pogleda emisiju.) Razgovarali smo, između ostalog, JexS i moja neznatnost o političkoj pozadini atentata na Ðinđića. Na tu temu JexS nije imao da kaže ništa novo. Ispalo je da ne zna ništa što i ja ne znam. I verujem mu u toj stvari. „Ministarstva sile“ i Udba su bili pod kontrolom Vladetinog ahbaba. Informacije ko koga jebe u Beogradu bile su dostupne i (i tabloidima) Tadiću, informacije pak ko koga politički ubija (i namerava da ubije) bile su mu nedostupne.
Tokom emisije, međutim, i nehotice je otkrivena politička pozadina Ðinđićevog streljanja. Pokazalo se - pogledajte emisiju, pa se uverite - da je „Veličanstveni miting za Kosovo“ bio upriličen s predumišljajem da se državni udar - koji je pukim slučajem sprečen 12. marta 2003 - dovrši 21. februara 2008. Kao remetilački faktor, JexS je bio predviđen, ako ne za odstrel, a ono za odlazak u ropotarnicu istorije. I tako bi bilo, da iz Vašingtona nije stigao neprijatan poziv u kome je pominjana neka navođena raketa. Vladeti je dovoljno pomenuti nenavođenu petardu.
NE PROPUSTITE
