Rotopalanka, a.k.a. Politika, nedremani je čuvar tribalnog mentaliteta, promoter svih ovdašnjih triper kombinacija i najugledniji proizvođač privida ovdašnje stvarnosti. Takva je bila od osnivanja, takva će ostati do sudnjeg dana. Koji - kako stvari stoje - uopšte ne mora biti mnogo daleko.
Kad kažem „takva je (dupeuvlakačka) bila od osnivanja“, mislim na političke i spoljnopolitičke rubrike koje se u Politici tradicionalno uređuju na principu onih drevnih, limenih petlova na krovovima koji se okreću u pravcu duvanja vetra. Ostale Politikine rubrike - pogotovo kulturna - od osnivanja pa do Osme sednice bile su na nivou vrhunskog evropskog novinarstva.
Od Osme sednice do Petog oktobra, Rotopalanka se svakim danom sve više pretvarala u deponiju teško razgradivog biološkog otpada na ivici radioaktivnosti. U jednom periodu Politikinom je menadžmentu i uredništvu uspela i nemoguća misija: da od Politike napravi gore, pokvarenije i nepismenije novine od Večernjih novosti, koje su, otkako je glodursko kormilo preuzeo Vučela, ponovo preuzele žutu majicu novindžijskog pokvarenjaštva i kretenizma.
Političkih i spoljnopolitičkig rubrika što se tiče, dva postpetooktobarska novoglodura, Bujke i Ljilja Smajlovićka - pogotovo Smajlovićka - takođe su radili na principu krovnih petlova: okretali su se u pravcu političkih vetrova (u smislu „puštanje vetrova“), ali su ostalim rubrikama vratili deo nekadašnjeg sjaja.
Šteta je bila prevelika da bi se stvar vratila na fabrička podešavanja.
I - šta? Jedne godine neko je negde prdno (pustio vetar), Smajlovićka je pomislila da je vetar politički, okrenula se u pogrešnom pravcu i prdnula u čabar, a s njom je u čabar dublji od Ljiljinog prdnula i Politika. Ovoga puta, čini se, zauvek.
Napred rečeno uopšte ne znači da Politiku počesto ne podvrgavam kritičkoj metodi close reading, pa čak i da se na momente divim naopakom umeću da isto ono mentalno đubre s kraja osamdesetih plasira na tržište u novinarskoj formi koja se može oceniti sa „dobar tri“.
Kao što je - kad je izbio rat u Ukrajini - V. V. Putin atomske snage stavio u stanje povišene pripravnosti, ja sam uveo ratni monitoring Rotopalanke, znatiželjan da vidim kako li će Politici ovog puta poći za rukom (dupetom) i da stisne i da prdne. Jer pazite - teren je osetljiv, ne stisneš li u pravom času, očas posla se dogodi ono što se povremeno dogodi svima koji hoće i da stisnu i da prdnu.
I - šta kažem, kakvi su mi utisci. Evo kakvi. Rotopalanka se sa „dobar tri“ srozala na „dovoljan dva“. Politika, fakat, relativno uspešno glumata neutralnost propisanu odozgo, ne „navija“ otvoreno ni na jednu zaraćenu stranu - iako se iz aviona vidi da joj srce kuca za Putina - ali zato ne propušta nijednu priliku da SNS podseti koliko su sankcije uvedene Rusiji naškodile onima koji su sankcije uveli.
To ume da bude i smehotresno, ali zbog karakterološkog prekardašivanja o užasima naslovnog odsutajanja od pomfrita čitajte u sutrašnjem broju.
NE PROPUSTITE
