Danas nastavljamo debatu o koristima i šteti (eventualnog) uvođenja sankcija Rusiji za srpsku istoriju i život. Nije prošlo ni dva meseca od početka invazije, a već je kristalno jasno da više „neće biti povratka na staro“.
Tako su govorili i srpski komunistički agitatori posle Drugog svetskog rata, pa se posle četrdesetih godina Srbija vratila na staro. Bilo bi dobro da se Srbija, za promenu, jednom vrati na novo, ali mrka kapa. Videćete zašto.
Najpre se zapitajmo kakvo će biti to „novo“. Jebenije i zaguljenije nego staro, eto kakvo. Detalje ćemo saznavati kako vreme bude prolazilo. Završio se rat u Ukrajini sutra ili se završio za tri godine, kako god, uostalom, završio, rascep u svetu ostaje zacementiran za jako dug vremenski period.
Od kraja februara o. g. pa dok se drugačije ne naredi, narodima zemaljskim na raspolaganju će biti samo dve stolice - iliti, ako vam više odgovara, „dva stuba“ - politika „četiri stuba spoljne politike“, kretenska, neodrživa i providna još u vreme nastanka, definitivno odlazi u ropotarnicu istorije.
Kao što sam u više navrata pisao, sumnja mi je veća od nade glede uvođenja sankcija Rusiji. Visoki Vučić je u više navrata govorio da je Srbijina (i njegova) velika greška što je saborno prespavala rušenje Berlinskog zida. Bilo bi dobro - mada nije mnogo verovatno - da Srbija i Visoki ne prespavaju i njegovo ponovno građenje.
Bilo bi još bolje, iako je još manje verovatno, da se emocije ostave po strani i da se hladne glave razmotre sva ZA i PROTIV. Glavni argument dilbera iz PROTIV tabora je - „Rusija brani naše interese na KiM“.
Ostavimo sad po strani to što će Rusija u godinama koje slede imati grdne muke da odbrani sopstvene interese, kamoli naše, pa razmotrimo razvoj situacije sa „našim interesima“ na KiM u slučaju da zasednemo na rusku stolicu, koja dosta podseća na bajonet.
Budući da mi nemamo nikakvu vlast na Kosovu, a da su sve članice EU po sili nužde sele na jednu stolicu, lako bi nam se moglo dogoditi - iako bi nam teško palo - da se Kosovo po skraćenom postupku propusti u UN, pa u NATO, pa u EU.
I - šta? Duplo golo, eto šta. Kao što je Rusija - koja je invazijom htela da udalji NATO od svojih granica - obrni, dobila još duplije golo i u NATO ugurala neutralne Švedsku i Finsku, čime je severozapadnu granicu sa Atlantskim savezom rastegla za više od 1.300 km.
Na novindžijsko pitanje kako će to hendlovati, onaj Medvedev, koji stalno obavlja neku visoku rusku funkciju, rekao je da to za „Rusiju nije nikakav problem“. Možda za Rusiju nije - mada lično sumnjam - ali za nas će biti i te kakav problem ako definitivno izgubimo i Kosovo i EU perspektivu i EU investicije, a dobijemo izolaciju, sankcije i vizni režim. Šta ćemo tad raditi? Kako šta? Uvatićemo se u kozaračko kolo, uturiti prste u dupeta i zapevati „Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine“.
NE PROPUSTITE
