Podigla se bila, dakle, velika frtutma oko Konstraktinih „Z“ astala i - kako to već ovde ide - za dva dana pala u zaborav. Prekonoć je prekrili ruzmarin, snegovi i šaš. Niko se, međutim - ili malo ko - od ibret hanuma i efendija, nadležne organe da i ne pominjem, nešto naročito ne uzbuđuje nad sveprisutnoću inkriminisanog „Z“ na fasadama, majicama, automobilima i kamionima, uključujući i jedan đubretarski, koji je moja neznatnost - flagrantno kršeći Zakon o saobraćaju - uslikala mobilnim telefonom u vožnji Starim novosadskom putem. Jak simbol. Ode „Z“ na deponiju. Kužite, stari moji.
Govoriti o značaju simbolike (svih boja) u zemlji u kojoj najmanje 70% učesnika u saobraćaju ne haje ni za saobraćajne znake znači džaba krečiti, ali meni je posao da džaba krečim, pa ću ponešto reći. Znam ja da je inat najstariji srpski zanat, da je prkos temelj našeg nacionalnog identiteta, da ima iha-ha dilbera koji na tome dobro zarade, ali ići uskurac svetskom javnom mnjenju Srbiji se u konačnici uvek olupa o glavu.
Rat u ex-YU još nije bio ni počeo, a moja neznatnost je već znala da će biti izgubljen, srećom po sve sa, iako tragičnim, mnogo manjim posledicama nego što sam, katastrofičar kakav sam, predviđao. Nisam ja ni u to vreme bio vidovit, ali nisam ni gledao u budućnost. Gledao sam u tadašnju sadašnjost u kojoj se srpski Senat utrkivao sa srpskim narodom ko će gromoglasnije i ponosnije - umal’, grešna mi duša, ne napisah brže, jače, bolje - svetskoj javnosti predstaviti srpski narod kao skupinu manijaka i koljača.
Setite se scena iz Knez Mihailove u kojima pseudočetnici s kamama u zubima vitlaju barjacima s mrtvačkim glavama, koje su uredno uslikavane i odašiljane u svet. Pa ih uporedite sa stajlingom zengi i zengica dizajniranih kao Rambo, sa sve Rambo maramama na glavama. Oba stajlinga su bila teški kič i bulšit, ali je zenga stajling naišao na topao prijem u zapadnoj javnosti, dočim je četnički izazvao snažan otpor.
Šta nas boli qwrz za zapadnu javnost, tako su vaktile govorili srpski ratnici, a Miloševića je boleo qwrz za američkog ambasadora. Epilog znate. A one koji to vreme ne pamte neka dede stave na krilo pa nek im pričaju šta je nekad bilo. (Pod uslovom da se i oni sećaju.)
Zašto je nedužno „Z“ izbilo na tako loš glas? Ono je spočetka ispisivano na tenkovima i oklopnim transporterima iz sličnog razloga zbog kojeg je - po svedočenju jednog drevnog milicaja - na leđima kombinezona saobraćajnih milicajaca ispisivano „milicija“ - da bi milicaji znali s koje strane da obuku kombinezon.
„Z“ je, dakle, trebalo da posluži kao orijentir, da bi pešadinci prepoznali svoje tenkove, ali se ruska propaganda - koja sve više liči na Staljinovu - dosetila da ga iskoristi kao (pred)znak pobede. Rusiju, međutim, boli qwrz. Može joj se da zapandrčava šta joj je (i gde god joj je) drago. Mi nismo u toj poziciji. Proliferacija slova „Z“ može biti (pred)znak da bismo mogli doći u situaciju da postanemo Južna Rusija.
NE PROPUSTITE
