Izraelska vlada je pala. Dosadašnji šef diplomatije i zamenik premijera Jair Lapid biće privremeni premijer dok se ne formira nova vlada. Benet-Lapidova vlada je bila heterogena, neprirodna, neprincipijelna i neskladna koalicija jer je okupljala osam partija, i desničare i levičare, i jevrejske nacionaliste i arapske islamiste. Propast koalicije, satkane od brojnih podela, različitih ideologija i identiteta, predviđala se od dana kada je premijer Naftali Benet položio zakletvu, a činjenica da je izdržala godinu dana samo znači da je premašila sva očekivanja.
Lideri partija Jamina i Ješ Atid, Naftali Benet i Jair Lapid, formirali su savez u junu 2021, nakon dve godine političkog zastoja, čime su okončali rekordnih 12 godina vlasti bivšeg premijera Benjamina Netanjahua. Najjača spona njihovog ujedinjenja bila je mržnja prema Netanjahuu, ali na kraju, to nije bilo dovoljno da ih održi zajedno.
Vlada je za ovih godinu dana uspela da usvoji budžet, prvi put od marta 2018, zatim da dobro upravlja u dva talasa koronavirusa, te da razbije tabu sa uključivanjem jedne arapske stranke u koaliciju. Pukotine u koaliciji nastale su kada je dvoje poslanika odlučilo da uskrati podršku vladi. U aprilu je članica Benetove desničarske partije Jamina Idit Silman najavila svoj odlazak, čime je koalicija izgubila većinu u izraelskom parlamentu (imali 61 od ukupno 120 mesta). Poslednjih nedelja isto je učinio i Nir Orbah, još jedan član Jamine.
To je vladajuću grupaciju lišilo mogućnosti da donosi zakone, što je otvorilo pitanje funkcionisanja i opstanka vlade.
Konačni slom vladajuće većine desio se u parlamentu 6. juna kad nije produženo važenje zakona kojim se pravno štite jevrejski naseljenici na okupiranoj Zapadnoj obali. Ovaj zakon je inače uživao široku podršku u parlamentu i u više navrata je obnavljan u proteklih 50 godina. Konačno se pokazalo da su razlike unutar saveza nepremostive, pre svega zato što je vlada imala vrlo malo prostora za manevrisanje u parlamentu, dok je opozicija bila odlučna u nameri da po svaku cenu sruši vladu.
Pojedini poznavaoci prilika na Bliskom istoku smatraju da postoji opcija da se alternativna vlada formira bez odlaska na nove izbore. Izraelske desničarske stranke biće pod velikim pritiskom da se udruže, jer u parlamentu postoji desničarska većina. Netanjahuov tabor lobira i udvara se pojedinim članovima Kneseta, kao i čitavim strankama, u pokušaju da ih natera da promene stranu.
Ako se zemlja ipak uputi na nove izbore, oni će morati da se održe u roku od 90 dana od raspuštanja parlamenta. Birači će se opredeljivati između uskog desničarskog ultraortodoksnog saveza s Netanjahuom na čelu i široke koalicije koju će predvodi Lapid.
Istraživanja javnog mnjenja predviđaju da će Netanjahuov tvrdolinijski Likud ostati najveća pojedinačna partija. Ali ostaje neizvesno da li će biti u stanju da obezbedi potrebnu podršku i drugih poslanika za formiranje nove vlade. Posle samo 12 meseci provedenih u opoziciji, Benjamin Bibi Netanjahu ima priliku da se vrati na vlast, iako su pre nekoliko meseci njegove šanse bile minimalne.
