Srpska histerična politička scena mogla bi puno naučiti od jedva manje histerične, mada neupredivo dinamičnije (i učinkovitije) crnogorske političke scene. Ali srpske histerične političke scene - i vladajuća i opoziciona - naprosto ne žele da uče. Sasvim u duhu ovdašnjeg mimetizma, obe scene bolje vole da preuzmu gotov proizvod, pa da ga prilagode „našim posebnostima“.
Kad se ono Borat Krivokapić na krilima litija i pod visokim Amfilohijevim auspicijama uspentrao na vlast, opozicija je unisano zavapila - treba nam Krivokapić. Ono što se opoziciji svidelo kod Krivokapića bila je pobeda - i to pobeda bez muke, stečena mlaćenjem gloginja tuđim qwrzem - a ne politika koju Borat, uostalom, nije ni imao, što samo dokazuje da politiku nema (niti ima nameru da je ima) ni srbijanska opozicija.
Kako god, Amfilohije, Borat i prateći rogovi u vreći imali su nešto što srbijanska opozicija nema niti će (izgleda) ikada imati - ideje, upornost i odlučnost. Šta ja mislim o Amfilohijevim i Boratovim idejama, o tome se možete obavestiti kod psa koji to mišljenje nije hteo ni s maslom da pojede. Ali šta je Amfilohija i Borata boleo qwrz za moje mišljenje. Upornost i odlučnost su im se na kraju isplatile, osvojili su vlast i krenuli da Crnu Goru upodobljavaju svojoj „ideji“. (Cinik bi rekao „halucinaciji“.)
Na nesreću po „ideju“ - a na sreću po Crnu Goru i region - Amfilohije je potegao pa umro, a ideji se dogodilo isto što se događa svim balkanskim idejama kad zamekne alfa mužjak koji im je stožer - gromoglasno je prdnula u čabar. Svejedno. Sve da je Amfilohije i poživeo, crnogorska opozicija nijednog trenutka ne bi klonula duhom, nastavila bi da se bori za svoje ideja i svoje politike.
Nakon što je Borat prdnuo u čabar, u CG je nastala pat-pozicija - ta je inače na Balkanu najbolja - a na položaj premijera se uspentrao takozvani Dritan Abazovič, koga zli jezici zovu crnogorski Sejdo Bajramović. I - šta? Sejdu - pardon, Dritanu - zapala je istorijska dužnost da bude supotpisnik velikog kamena crnogorsko-srpskih spoticanja, Temeljnog ugovora CG i SPC.
Ovih dana se u Podgorici lome koplja, oće piški, neće piški, oće potpiše, neće potpiše ugovor, oće padne, neće padne vlada. Crnogorska opozicija drži da je Temeljni ugovor štetan po državu CG. A ja, šta ja mislim o tome? Jesam li uopšte pročitao tekst Temeljnog ugovora?
Daleko od toga. Nikada nisam pročitao - niti ću ikada pročitati - nijedan ustav, zakon, memorandum, temeljni ugovor itd. To su dosadna, rogobatna štiva namenjena uskostručnoj publici, a njihov smisao i nije masovna čitanost, nego efikasno delovanje u istorijama i životima. Ovako na nečitano, kao što sam na nečitano plajpičio i memorandum - a poučen istorijskim iskustvom - držim da je SPC nameračila da za svoje eparhije u CG izboksuje isti status koji uživa u SR, što će reći minimum ulaganja, maksimum profita, sva prava, nikakve obaveze. Videćemo šta će biti. I da li će srpska omladina Dritana nositi na rukama.
NE PROPUSTITE
