Ostavke ministra finansija Rišija Sunaka i ministra zdravlja Sahida Džavida pokrenule su seriju ostavki u vladi UK. Iako se na sve načine trudio da uguši pobunu, premijer UK Boris Džonson je na kraju bio prinuđen da prihvati realnost, pa je u četvrtak, 7. jula, podneo ostavku na mesto lidera vladajuće Konzervativne stranke. Dugo je odolevao, ali razočaranje i povlačenje najbližih saradnika, članova njegove vlade, stvorilo je vrtlog koji ga je odvukao u politički ambis.
Britanska javnost i njegova Konzervativna stranka bile su nezadovoljne činjenicom da se Džonson na mestu premijera ponašao tako da za njega ne važe pravila i principi koje svi drugi moraju da poštuju. Političkom nokautu doprinelo je i to što se nije oporavio od afere „partigejt“, kada su se u vreme pandemije kršila pravila lokdauna u njegovom kabinetu i u sedištu vlade u Dauning stritu 10. Finale je bilo imenovanje Krisa Pinčera na drugu najvažniju poziciju u klubu poslanika Konzervativne stranke u parlamentu. Pinčer je optužen za nedolično ponašanje u pijanom stanju.
Džonsonova ostavka ne povlači odmah za sobom i nove izbore. I on sam je postao vođa Konzervativne stranke i predsednik vlade UK bez održavanja parlamentarnih izbora, zadržavajući parlamentarnu većinu koju je Konzervativna stranka imala. Džonson je u julu 2019. postao premijer i šef stranke nakon ostavke premijerke Tereze Mej, a potom je u decembru iste godine ubedljivo pobedio na parlamentarnim izborima.
Zbog velikog nepoverenja i ostavki brojnih ministara postavlja se pitanje da li Džonson uopšte može ostati tehnički premijer do kraja septembra, kada je predviđen kongres Konzervativne stranke. Bivši konzervativni šef vlade Džon Mejdžor zatražio je od Odbora 1922 da se Džonsonu ne dozvoli da ostane tehnički premijer, predlažući da zamenik premijera Dominik Rab preuzme vođenje vlade. Ključni razlog je što Džonson više ne uživa poverenje.
Prvi čovek najjače opozicione partije u Britaniji laburista Kir Starmer najavio je da će u parlamentu pokrenuti proceduru glasanja za Džonsonovu smenu ukoliko on zaista pokuša da još neko vreme ostane tehnički premijer. Laburisti nemaju većinu potrebnu za izglasavanje nepoverenja ni sa ostalim opozicionim strankama, liberalnim demokratama i Škotskom nacionalnom strankom. Međutim, pokretanje takve procedure nateralo bi konzervativne poslanike koji su se distancirali od Džonsona da se izjasne o tome.
Smena predsednika vlade odmah vodi u raspuštanje parlamenta i nove izbore, tako da je malo verovatno da će torijevci biti za to jer bi to značilo sigurni izborni poraz.
Britanski ministri finansija Nadim Zahavi i saobraćaja Grant Šaps objavili su da će se kandidovati za novog premijera UK i lidera Konzervativne partije. Pored njih dvojice, u trci učestvuju i bivša ministarka za jednakost Kemi Bejdnok, bivši ministar finansija Riši Sunak, predsednik odbora za spoljne poslove Tom Tugendhat i državna tužiteljka Suela Brejverman. Izolujući UK od Evrope, držeći se vlasti po svaku cenu i do kraja, Džonson je oslabio i UK i Stari kontinent. Njegove tri godine na čelu vlade biće zapamćene kao razdoblje političke, društvene i ekonomske stagnacije. Pad jednog od pokretača bregzita izmamio je osmeh na licu pobornicima snažne i ujedinjene Evrope.
NE PROPUSTITE
