Onoga trenutka kad je - božemeprosti ko bomba - odjeknula vest da je ćerka Aleksandra Dugina Darja poginula u eksploziji bombe podmetnute u automobil njenog oca, smeo sam se opkladiti da će nadležne ruske službe odgovornost za atentat svaliti na SBU, sestru od strica FSB, ranije poznatu kao KGB.
Da sam se kladio, dobio bih opkladu. Nije prošlo 48 sati od atentata, a ruski istražni organi su u hitrini na grabež već blagovestili da je slučaj rešen i ispreli priču koje se ne bi postidela ni naša sestra Milka.
Priča ide ovako. Agentkinja SBU, pride ex pripadnica bataljona Azov, određena Vovk, iznajmila je stan u zgradi u kojoj je stanovala Dugina, špijunirala njeno kretanje, podmetnula bombu, aktivirala je i iste noći zbrisala u Estoniju, čija je najbliža granica udaljena od Moskve 770 km, sve vreme vodeći sa sobom ćerku od 12 godina.
Šta tu ne štima? Ništa tu ne štima. Aleksandar Dugin, verovatna meta atentata, nije ni izbliza pozicioniran onoliko visoko u ruskoj hijerarhiji koliko on misli - a naročito koliko misle njegovi ovdašnji (loši) učenici - ali svakako nije mačji kašalj. S obzirom na ratno stanje, a imajući u vidu da i Ukrajinci misle da je Dugin moćniji rendžer nego što jeste, prosto je neverovatno da nije imao obezbeđenje, koje imaju i viđenije novindžike ruskih državnih televizora.
Mesto zločina, Podmoskovlje, jedno je od najnepodesnijih mesta za postavljanje eksplozivnih naprava - svaki će vam terorista to reći - pogotovo ako postavljač na lice mesta dođe u automobilu s registarskim tablicama Kazahstana. Ne garantujem za tačnost informacija, ali osnovano sumnjam da je takvim automobilima pristup u Posmoskovlje (prećutno) zabranjen.
No dobro, nadležne ruske službe su postigle efekat, većinska ruska javnosti - koja ladno proguta i sublesastije priče - dodatno je homogenizovana, ratne operacije su dobile na popularnosti, mada su neprijatna pitanja ostala da lebde u vazduhu, a pojavio se i verni pratilac svake agresivnosti - strah.
Jer pazite, ako je ruka ukrajinske SBU toliko dugačka da neometano postavlja bombe u najčuvanijem delu Moskve, Podmsokovlju, ako počinilac još neometanije zbriše u daleku Estonije, šta misliti o ruskoj borbenoj gotovosti i nadležnim bezbednosnim službama.
Da je Ukrajina umešana u atentat, ubistvo Darje Dugine bilo bi isto što i ona cesna koja je tamo negde osamdesetih sletela na Crveni trg i simbolično najavila raspad SSSR. Ali po svemu sudeći nije - naime, ubistvo Duginove ćerke uzdrmalo bi Putina taman koliko i Miloševića ubistvo ćerke direktora RTS - mada je u smislu psihološkog rata ubistvo Duginove Ukrajini došlo ko kec na deset.
U neko doba se oglasio Ilja Ponomarjev, koji se vaktile popičkao sa Putinom, pa sada pokušava da ga strmopizdi iz Ukrajine, koji je obznanio da je atentat delo ruske N. N. Nacionalne armije, ali izgleda da e bio jedini koji je poverovao u svoju priču. Naravoučenije: svet se pretvara u bivšu Jugoslaviju.
NE PROPUSTITE
