Danas započinje Jesenja škola legalizma. Idemo na posao. Kada se kaže „nedovršena država“, ne misli se na državu u kojoj su putevi izrovani, fasade zapuštene i u kojoj cveta korupcija - mada je sve nabrojano (i još mnogo toga) karakteristično za nedovršene države - tu se pre svega misli na državu koja ne poštuje ili selektivno poštuje zakone koje je sama donela.
Zoran Ðinđić je u studiji „Jugoslavija kao nedovršena država“ još pre mnogo godina sve probleme, koji će na kraju dovesti do krvavog raspada Jugoslavije, pripisao upravo njenoj nedovršenosti. To je, mnogo pre Ðinđića, učinio onomad pominjani Jovan Skerlić, koji je posipao skupštinsko drvlje i kamenje na Baju Pašića zbog uporne opstrukcije primene jednog dobrog zakona koji je donela upravo Pašiećva vlada.
Skerlića je posebno rajcalo to što dosledna primena inkriminisanog zakona (nešto u vezi s privredom) Pašiću ne bi pravila nikakvu političku štetu, niti mu smanjila popularnost, možda bi je i povećala. Svejedno, Baja pet para nije davao za taj zakon.
Stvar je u tome što Pašić - osim, naravno, „za protivnici“ - nije davao pet para za zakone, bili oni dobri ili loši, zato što je u seljačkom lukavstvu, koje se zove i anomija, mislio da će postići bolje rezultate ako se na zakone ne obazire ili ih čak krši. Njemu se to debelo isplatilo, Srbija je prošla ko bosa po trnju.
Kao pravna naslednica Jugoslavije, Srbija je nasledila Jugoslavijinu nedovršenost, koju je opet Jugoslavija nasledila od Pašićeve Srbije. Posle 5. oktobra, u kritičnom trenutku kad se krenulo u kakvo-takvo dovršavanje Srbije, Ðinđić je ubijen mnogo javnije nego Skerlić, a funkciju Baje Pašića je preuzeo Referendumski Lopov, koji će u srpskoj istoriji ostati zabeležen kao „legalista“, što je čist kretenizam, ali svakako nije najveća dezinformacija u toj istoriji.
Referendumska Lopuža se striktno držala Bajine devize „zakoni su za protivnici“, mada ih, ruku na srce, iz lenjosti, ni „za protivnici“ nije nešto naročito primenjivao. U Carstviju Lopužinom, „za prijatelji“ samo je nebo bilo granica zakona. Otme tako Lopuža Centromarket Raduloviću, pokloni ga Miškoviću - nikom ništa. Demokratska javnost (nabijem je na qwrz) ni mukajet. Naravoučenije ovog pasusa: demokratska javnost koja toleriše anomiju ukoliko je „za protivnici“, anomiju i zaslužuje.
Idemo dalje. Građanin Pahomije Gačić, devojački Tomislav, počini krivično delo bludne radnje nad maloletnim licima za koje je zaprećena paprena kazna. (Nedovoljno stroga, moja neznatnost preferira štrojenje). I šta? Budući da je Pahomije blizak Lopužinom srcu - ili možda dupetu - Lopuža izdaje befel ministru (nota bene) pravde, sudiji za vešanje, Stojkoviću da slučaj, kako se to kaže - zastari.
Idemo još dalje. Resor pravde preuzima - bolji termin: resor dopada u kandže - JexS-ovog ministra pravde, koji kaže (prepričavam) da nekih nepravilnosti jeste bilo, da je bilo čak i krivičnih dela, ali da, eto, (nota bene) zakon ne dopušta da se nešto preduzme. Prekardaših. Sledeće predavanje u sutrašnjem broju.
NE PROPUSTITE
