Šef saveta EU Šarl Mišel je, poslednjeg dana avgusta, u Briselu ugostio azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva i jermenskog premijera Nikolu Pašinjana u okviru diplomatske aktivnosti EU za normalizaciju odnosa između dve države i uspostavljanje mira na južnom Kavkazu. Samo nekoliko nedelja nakon tog sastanka došlo je do eskalacije sukoba na granici Jermenije i Azerbejdžana u kojem je tokom prošle nedelje poginulo više od 200 vojnika.
Jermenija i Azerbejdžan su od kraja 1980-ih u netrpeljivosti zbog statusa regije Nagorno-Karabah, koja je većinski pod kontrolom Jermenije, ali koju UN smatraju delom Azerbejdžana. Ove dve države su, tokom devedesetih godina, ratovale za ovu oblast. Pobedu je tada odnela Jermenija.
U jesen 2020. godine u kratkom ratu Azerbejdžan je uspeo da povrati većinu teritorije. Tada su se, posredstvom Rusije, Jermenija i Azerbejdžan obavezali da će sporna pitanja rešavati političkim putem. Od tada pa do danas je bilo tenzija, ali i pregovora dveju vlada o mogućem mirovnom rešenju.
Iza Jermenije stoji Rusija, s kojom ima potpisan sporazum o savezništvu, dok je Turska najvažniji zaštitnik Azerbejdžana. Na ovom području ruski interesi su u koliziji s turskim. Provejava sumnja da se Azerbejdžan odlučio za ovu operaciju kako bi iskoristio zauzetost Rusije ratom u Ukrajini. Pritom, Baku poboljšava odnose sa Zapadom, te se dogovorio da će EU isporučivati velike količine plina. Francuska, Rusija i SAD, koje su deo OSCE Minsk grupe, pokazale su nezainteresovanost za uspostavljanje mira u ovoj regiji.
Jermenija je pozvala CSTO, vojni savez koji, osim iste, čine Rusija, Belorusija, Kirgistan, Kazahstan i Tadžikistan, da interveniše i pomogne odbranu njene teritorije od azerbejdžanske vojske. CSTO je, za sada, samo poslao delegaciju u Jermeniju kako bi izvestila o sukobu, ali to nije zadovoljilo Jerevan, koji želi mnogo više od toga.
Osim konflikta Jermenije i Azerbejdžana, u sredu su graničari Kirgistana i Tadžikistana zapucali na granici koja još uvek nije definisana. Ove dve, najsiromašnije zemlje bivšeg SSSR su i formalni saveznici. Obe su, kako je već navedeno, članice CSTO. Lider vladajuće stranke u Gruziji Irakli Kobahidze zapalio je javnost rekavši u utorak da bi ta zemlja mogla da održi referendum o tome da li građani žele ući u rat s Rusijom. Ovakva reakcija je usledila zbog predloga ukrajinskog parlamentarca Venislavskog da bi Gruzija trebalo da iskoristi rusku zaokupljenost u Ukrajini i pokuša da povrati svoje dve pokrajine Južnu Osetiju i Abhaziju, koje je Rusija 2008. okupirala, otcepila i proglasila nezavisnim državama.
Tokom proleća i leta brutalnom represijom ugušeni su protesti u autonomnom regionu Karakalpakstanu (Uzbekistan) jer su se građani protivili najavi ukidanja autonomije. Isto se dogodilo i u Gorskom Badahšanu (Tadžikistan) zbog toga što su tamošnje vlasti odbile zahteve demonstranata.
U ruskom susedstvu se definitivno rađaju novi sukobi, a agresija i angažman Rusije u Ukrajini ograničava resurse koje Moskva može iskoristiti kako bi efikasno uticala na dešavanja u ovom regionu. Rusija sve više gubi moć i uticaj u svom najbližem okruženju.
NE PROPUSTITE
