Srpski narod ima poslovice vrlo korisne za istoriju i život. Praktično nema nezgodne situacije koju nećete izbeći, ili bar svesti štetu na minimum, ako poslušate narodnu mudrost. Nezgoda je što srpski narod (svih boja) naprosto ne sluša sopstvene poslovice.
Stavite ruku na srce pa recite koliko ste puta stvar koju ste mogli uraditi danas ostavili za sutra, koliko puta niste triput merili a jednom sekli... Da ne nabrajam: osim poslovica „dva loša ubiše Miloša“ i „veži konja gde ti gazda kaže“ - kojih se većina populacije slepo pridržava - sve ostale narodne poslovice džaba kreče.
Kad sam onomad čuo Breaking News da je Vrhovni komandant izdao naredbu da migovi 29 polete da bi oborili dronove koji su nadletali srpske vojne postrojbe stavljene u stanje pripravnosti - koja je promptno izvršena - najpre sam se setio poslovice „ne kolje se vo za kilo mesa“, potom afere „dron na stadionu JNA“, koja je izazvala možda veće ibretenije od ovog špijunskog jer je sa letelice visio albanski barjak.
Taj dron je (verovatno rukom, ne sećam se) „oborio“ fudbaler Stefan Mitrović i time se izborio za mesto u istoriji srpske protivvazdušne odbrane, a zašto nije odlikovan ordenom Sv. Save, to je pitanje za Bulovića.
Čisto (i osnovano) sumnjam da su inkriminisani dronovi bili tehnološki jebeniji igrači od onog stadionskog, pre će biti da su od sorte kakvi se na desetine prave u pogonima Žeksa Mitrovića. Nisu to nikakvi bajraktari, pa čak ni oni iranski leteći mopedi, nego najobičniji leteći zvrkovi sa kamerama.
I takve, fakat, treba oboriti. Ali da li baš migovima? Neka me Aleksandar Radić, stručnjak za militarna posla, ispravi ako grešim, ali siguran sam da se takve spore i bučne letelice lako eliminišu unakrsnom rafalnom puščanom paljbom, u najkomplikovanijem slučaju raketama što se lansiraju sa vojničkih ramena, a možda ne bi bilo loše pozvati Stefana Mitrovića (zašto ne i eksperta, Žeksa) da dron sobale ručno.
Da. Ali gde je onda tu spektakl. Gde prilika za prvo pojavljivanje u javnosti novog militarnog popečitelja Vučevića, gde „igra za raju“, što reko Nele Karajlić. Igra za raju, fakat, ima svojih prednosti - zna to svako ko je makar jednom gledao utakmicu - ali ima i mana, od kojih je najveća takođe opevana u stihu Zabranjenog pušenja: „Ko igra za raju i zanemaruje taktiku, završava u nižerazrednom Vratniku.“
Mig 29 ne spada u taktičku avijacuju. Ali, jbg, kakav je propagandni efekat ako špijunski dron obori baražna vatra, raketa „strela“, recimo, ili čak (najjeftiniji) Mitrovići. A da li je akcija urodila plodom, jesu li dronovi oboreni? Koliko znam nisu, ali bi - da „uočeni objekti nisu napustili vazdušni prostor centralne Srbije - bili uništeni“.
U međuvremenu procunjah internetom i obavestih se da mi je vojni analitičar dao za pravo. „Protiv takvih letelica (dronova) lovačka avijacija sa današnjim nivoom tehnologije ne može ništa da uradi, ni mig 29 niti bilo koji lovački avion u svetu, jer su dronovi premale letelice.“ Tako kaže Radić, ali Radića i poslovice niko ne sluša.
NE PROPUSTITE
