Uvreme Jugoslavije, socijalističke, bio je popularan vic koji ćemo ukratko prepričati.
Elem, dođe otac u školu da se raspita kako mu sin uči, i razredni ga napadne:
- Iz srpskohrvatskog jedan, iz matematike jedan, iz biologije isto... iz fizike dvojka, iz geografije...
- Čekajte - prekine ga otac - a šta ima iz vladanja?
- Peticu, vladanje mu je primerno.
- E, vidite, to sam ga ja naučio. A ovo drugo trebalo je da ga naučite vi...
Kraj vica.
A šta imamo danas?
Učenici Tehničke škole u Trsteniku su za vreme časa profesorki, dok je sedela, izvukli stolicu, pa je nesrećna žena završila na podu učionice. I sve su to, pad profesorke i smeh razreda, snimili mobilnim i postavili na internet.
Direktor škole saopštio je da je „pokrenut vaspitno-disciplinski postupak“, posle kojeg će, „kada se utvrde sve činjenice“, učenici biti kažnjeni „određenom disciplinskom merom“.
Da ne okolišamo: svaka „mera“ manja od izbacivanja iz škole bez prava vanrednog polaganja ispita svih direktno uključenih u ovu gadost biće sramota!
Kome se više jebe za smanjenu ocenu iz vladanja?
Isus Hrist je govorio da mu je draži jedan grešnik od 99 pravednika, ali on je poznat po neograničenom čovekoljublju. A imao je i neograničen budžet... Za razliku od države, koja ne može da nahrani 8.000 profesora sa pet hlebova i dve ribe.
Hoće se reći da škole treba očistiti od onih koji ne žele da uče. Ne samo zbog troškova koje prave, a koji nikako nisu mali, već i zato što zbog njih ostala deca nemaju normalnu nastavu.
Profesor geografije treba da objašnjava gde je Australija, a ne da vaspitava bilmeze i da ih motiviše na učenje. To se, lepo se kaže u onom vicu, završava kod kuće.
Budimo iskreni, od tog ološa nikad neće ispasti ljudi.
Nije da ne bi moglo: ljudi i mečku nauče da vozi bicikl, mogli bi se i trstenički srednjoškolci na određeni način privesti poznanju dobra i zla... Ali to nije posao loše plaćenih prosvetara, već drugih državnih službenika.
Stvari nisu komplikovane koliko izgleda: za početak, ukinite „određene disciplinske mere“ i uvedite isključenje bez prava upisa u bilo koju srednju školu na teritoriji Srbije.
Gonite zakonski počinioce nasilja u školama (reč je o starijim maloletnicima) i strogo ih kažnjavajte. Ne da bi im se dalo vremena da u KP domu završe zanat koji nisu u Tehničkoj školi, već da se nasilničko ponašanje označi kao društveno neprihvatljivo, suprotno onome što čine medij i društvene mreže favorizujući propalice.
U slučaju da su počinioci nasilja u školama pred zakonom neodgovorni mlađi maloletnici, kažnjavati njihove roditelje ili staratelje. Neka na vreme sami rešavaju probleme potomstva koje im nije uspelo, ili neka sade šećernu repu u Zabeli.
Čujemo prigovore da smo možda malo radikalni. I pitanje: a šta će biti s tom decom ako im ne damo mogućnost da završe školu?
Pod jedan: koga boli crven ban šta će biti s njima?
Pod dva: nema razloga za brigu o njihovoj sudbini. Neko u današnjem društvu treba da bude navijač, diler, kontroverzni biznismen...
Pitanje je šta će biti s nama!
N. N.
NE PROPUSTITE
