BEZ RUKAVICA: Šta Srbi ne čitaju

U pravu je pesnik: Srbi retko čitaju, a i to što čitaju, krive stvari čitaju...

Pogledajmo, na primer, ovo...

Tu pre neki dan, čuvena ekonomska novinarka iz zlatnog doba Politike Radojka Nikolić evocira uspomene na saradnju s guvernerom NBS Dragoljubom Avramovićem. (Za mlađe čitaoce info: početkom devedesetih u Jugoslaviji se razbuktala neviđena inflacija, cene su se u radnjama menjale dva puta dnevno i sve je otišlo u tri lepe... A onda je Milošević iz belog sveta doveo Dragoljuba Avramovića da sredi stvari. Novi guverner NBS u narodu je vrlo brzo postao omiljen, zvali su ga Deda Avram jer je već bio u godinama. I zauzdao je inflaciju!)

Elem, kaže Radojka Nikolić da joj je Avramović priznao da su njegov program ekonomske stabilizacije najviše ugrožavali Vreme i Naša borba, u ono vreme listovi u opoziciji Slobodanu Miloševiću.

Čemu nas ovo uči?

Uči nas da se na ovom belom svetu ništa ne menja, i da opozicija u politici vazda deluje u skladu sa onom maksimom „što gore, to bolje“, ma koliko joj usta bila puna narodnog boljitka. A kako opozicija, tako se ponaša i njena štampa.

(Još jedan info: redakcije Vremena i Naše borbe u ono su vreme objektivno predstavljale cvet srpskog novinarstva. Što sa uredništvima medija koji se danas izdaju za opozicione nikako nije slučaj i za posledicu ima traljavost u realizaciji političkih zadataka, ali princip je isti.)

Ako su novinarčine u ono vreme mogle da osporavaju borbu protiv hiperinflacije koja je doslovce paralisala normalan život samo da bi naudili Miloševiću, zašto danas ne bi... ovi... poslenici sedme sile mnogo manjeg formata... radili ovo što rade?

Vučić uvozi vakcine? Šta će nam toliko vakcina! Vučić pregovara o Kosovu? Poniženje! Izdaja! Vučić kupuje gas? Zadužuje nas!

Tu skoro, pre neki dan, jedan portal, čija redakcija traži nacionalnu frekvenciju, piše: „Ako ‘pukne’ nemački penzioni fond, ‘pući’ će i srpski: Katastrofa koja nam se približava“. Ozbiljna vest! Ali u tekstu piše ovo: „U medijima su se proteklih nedelja mogle čuti glasine o krizi u penzionom fondu Nemačke.“ Dobro... A gde smo mi i zašto ćemo „pući“ ako „puknu“ Nemci? Pa zato što „naš penzioni fond funkcioniše po sličnom principu“! Hoće se reći da i nemački i naši radnici odvajaju deo svojih prihoda u penzioni fond, to je ta sličnost.

A „katastrofa koja nam se približava“? Nema je.

Jer opoziciju kritika ne obavezuje.

Jedan od naših cenjenih ekonomista u Avramovićevo vreme kazao je javno da će „pojesti svoju diplomu ako taj čovek nešto uspe“. Danas penzionerske dane krati žučnim kritikama poteza aktuelne vlasti ne samo u ekonomiji već i u saobraćaju, urbanizmu... Diploma mu je čitava.

Obraz debeo...

Ko bi još čitao njegov intervju iz 1994? I ko će za nedelju dana čitati vest o nemačkom i srpskom penzionom fondu?

Lepo kaže pesnik s početka ovog teksta.

Zato traže nacionalnu televizijsku frekvenciju.

N. N.