Prođe još jedna godina, prođe i doček Nove, srećom bez žrtava u ljudstvu i materijalu, uz prihvatljiv broj ranjenih i nestalih u provodu. A moglo je biti gore jer je usred veselja polupotonuo splav „Fristajler“. Opet na sreću - taj splav „ne postoji“, sledstveno, i da je potonuo, u suštini ne bi potonuo. Ovo prvo je rekao - a ja u nastavku malčice dosolio - lordmer varoši beogradske Šapić insinuirajući da splav nije legalan, da radi na takozvano crno, što potvrđuje moju staru tezu o postojanju niza autonomnih oblasti - npr. SAO Splavovi, SAO Stadioni, SAO Aerodromski taksi - nad kojima Republika Srbija nema suverenitet.
Nova godina je inače od početka bila nekako stara, a kakva li će biti sledeća, ostaje da vidimo, ako je uopšte bude. Nas će (jebo ja nas) svakako biti jer je Baja Pašić rekao da nam spasa nema, ali da nećemo propasti jer nam niko ne može ništa, jači smo od sudbine.
Kad smo već kod sudbine, ako zanemarimo uobičajene savete na temu kako pojesti dva kila pečenja, a ne ugojiti se i kako se izboriti s mamurlukom, glavna prednovogodišnja tema bila je proricanje čuda i pokora koji „nas“ čekaju u novoj 2023. Nema ko se nije oglasio. Počev od tutumraka koji gledaju u klozetsku šolju pa proriču budućnost - ti inače najbolje „potreve“ - preko ekonomskih, političkih i vojnih analitičara, zaključno s Baba Vangom, koja je, po ko zna koji put, izvađena iz formalina da „predskaže“ sunčane oluje, urušavanje Meseca i zvezda, zemljotrese jačine 50 stepeni Rihterove skale i ubistva kneževa ovoga sveta.
Nikad nije bilo lakše biti prorok propasti nego u današnje vreme. Pusti mašti na volju, smisli kakve god pičvajze i katastrofe i budi siguran da će se najmanje 70% prorečenog ostvariti. To je zato što je propadljivost suština ovog guravog sveta. Stvari, dakle, propadaju po prirodi stvari, ali zloslutna proricanja dolivaju ulje na vatru propadanja. Ne, ne, nije ovo babakuranizam. Još se lome teološka koplja oko pitanja da li su starozavetni proroci videli nesreće koje će pogoditi Izrailj ili su ih izazivali svojim proročanstvima.
Ako ste skloniji nauci nego teologiji, znajte da prema najnovijim saznanjima subatomske fizike ponašanje elementarnih čestica bitno određuje subjektivni stav naučnika/ posmatrača. Naravoučenije: ako budućnost gledaš crno, budi siguran da će ti biti crna. Neki bi naivčina sad mogao reći „pa, ako je tako, daj da budućnost gledamo kroz ružičaste naočare, pa ćemo živeti dugo i srećno.“
Zvuči jednostavno. Ali nije. Nemoguće je, mada u suštini nije nemoguće. Postoji, naime, jedan preduslov da bi se budućnost gledala pozitivno: mora se u futur prvi postaviti neki ideal, a ako ne baš ideal, a ono bar neka ideja kojoj se stremi. Takvih ideja/ideala odavno nema. Napomena: ideologije nisu ideje, još manje ideali. A ni ideologija više nema. A i tamo gde ih ima - Rusija, npr. - bolje bi bilo da ih nema.
Svet koji se više plaši poskupljenja brašna, zejtina, šećera i evrodizela nego mogućnosti nuklearnog rata zaslužuje sve što mu je Baba Vanga prorekla.
NE PROPUSTITE
