Kad god episkop diseldorfski i opštenemački Grigorije zapandrči neku izjavu na Instagram, centralna otadžbinska uprava SPC zapadne u amok. Tako je bilo i pre neki dan kad je Grigorije na Instagram zapandrčio izjavu - ovde ću je zbog karakterologije podastreti u skraćenoj formi - da je „praktikovanje joge korisno za ljudsko telo“.
Centralni otadžbinski Sinod momentalno je po naređenju jednog salaša na severu Bačke reagovao saopštenjem iz pera uglednog pridvorskog parazita (ime i prezime poznato redakciji) prepoznatljivog po mrsomudnom, plačevnom i mnogostradalnom stilu, koji Grigorija - da bi se Vlasi dosetili - obazrivo pominje kao jednog „srpskog, pravoslavnog episkopa“.
Sintagma „pravoslavni episkop“ inače je sestra rođena besmislice „metalno gvožđe“. Postoje samo pravoslavni episkopi, nema katoličkih i protestantskih. Ali nikad dosta pravoslavlja.
Ko biva - rogobori centralno saopštenje - „kao pravoslavni hrišćani dužni smo da odgovorimo na svaku pojavu religijskog sinkretizma, koji je potpuno stran našem biću“. Opštepoznato je da se moja neznatnost, kad god čuje složenicu „naše biće“, maša za pištolj, koji na sreću „naših ontologa“ nema, ali jebali su čvorka ako ga nabavi.
Ako naručilac i izvršilac antigrigorijanskih radova kad kažu „biće“ misle na „ousia“ (pogledate Vikipediju), po stoti put im skrećem pažnju da „biće“ nipošto ne može biti „njihovo“ i da su „ja i moje“, „mi i naše“ udarne divizije nebića.
Da ne bude nesporazuma, moja neznatnost na praktikante joge - ovakve kakva je danas čak i u Indiji - gleda isto kao na džogere, dizače tegova, parterne gimnastičare i sl. Blagonaklono, ali sa distance. Kao... lepo je to, al’ daleko mu lepa kuća. Držao sam (i držim) da je lagana šetnja - za mlađe 10, a za starije 5 km dnevno - sasvim dovoljna za održavanje fizičke kondicije. U tom smislu i Grigoriju toplo preporučujem da se okane joge i da se posveti šetanju. Ne da se ne bi kontaminirao duhovnošću stranom „našem biću“, nego da se ne bi izložio riziku od povrede ligamenata i istezanja mišića.
Centralno saopštenje ipak nije bilo na kraj srca pa je pravoslavnom monaštvu, sveštenstvu i verništvu umesto joge za razgibavanje preporučilo - pilates, što je jednog pajtaša iz moje kafanice navelo da postavi retoričko pitanje: a zašto ne Figurae Veneris.
Nije dobro, ne samo za pravoslavno monaštvo, sveštenstvo i verništvo nego za celo naše društvo, da SPC izdaje saopštenja koja mogu poslužiti sa jedne strane za dodatnu talibanizaciju pravoslavnih zadušnih baba i deda, a sa druge za sprdnju.
Takođe nije dobro da se besmislice koriste za međuepiskopska prepičkavanja i traženje dlake u pravoslavnom jajetu... Nemoj der slučajno da je neko pomislio nešto „brezobrazno“.
Nisu mi poznate reakcije bogougodnog dela srbske javnosti, ali je na Viber, moj prozor u svet, stiglo obilje zajebantskih tvitova i tiktokova, od kojih mi se najbolje dopao sledeći: „Naša komšinica, zdrava ko dren, radila jogu dva meseca i priznala Kosovo.“ Zato poslušajte savet centralnog saopštenja, radite pilates pa će Kosovo ponovo biti naše. Biće je već naše.
NE PROPUSTITE
