Kad muškarac zanemoća, najmanje što može da uradi kako bi sebe poštedeo bruke je da se više ne petlja sa ženama, nego da se preda tihovanju. Ali malo će njih poslušati ovaj savet vredan zlata. Impotencija je, naime, zajebano stanje, i ne ume svako da se nosi s njom.
Isto, naravno, važi i za političke stranke: podložne su impotenciji (samo tako!) i neprijemčive za pametne savete (tek to!). Zato ne čudi što poslednjih dana svedočimo sramoćenju srpske opozicije povodom najnovijih pritisaka „velike petorke“ na srpsko rukovodstvo zbog Kosova.
Brukanje i levo i desno!
Istini za volju, od desnog krila srpske opozicije ništa drugo nije se ni moglo očekivati. Večiti zarobljenici šizofrenog mita o nepobedivim Srbima koji uvek nastradaju, baštinici narativa da bi sve bilo drugačije da nas „Nemačka, Vatikan i (nastaviti po slobodnom nahođenju) nisu sprečili da zauzmemo liniju Karlobag-Karlovac-Virovitica i da milion Albanaca proteramo preko Prokletija“ ne mogu drugačije nego što sada rade: fantaziraju. Srpski desničari uspavljuju se vizijom ujedinjene Rusije i Srbije (vazdušnim mostom preko Bugarske) a bude u pola noći vlažnih gaća u trenutku kad Srbija dobije izlaz na more kod Skadra...
Ali šta to rade samoprozvani „građanski opozicionari“?
Njihovo ponašanje u ovim ozbiljnim danima najbolje opisuje izraz koji je skovao humorista Nušić: „antiprotivan“!
Uvereni da će kompromis na kojem insistiraju predstavnici SAD i EU, kakav god da bude, oštetiti Vučićevu harizmu - i posledično tome: njima doneti pobedu na sledećim izborima - oni su se, odjednom, svi odreda prometnuli u kamen-stanac principijelnosti. Preambula Ustava iz 2006, kojim se tvrdi da je AP KiM deo Srbije, sve do juče kolumnistima u njihovim medijima služila je za zbijanje šala, danas je postala crveno slovo. A mogućnost kompromisa precrtana je crvenim linijama, i ovakvim i onakvim, ali uvek zaumnim i neutemeljenim u realnosti.
Najviše se, u ovoj grupi opozicionara, od stvarnosti udaljila Narodna stranka, koja aktuelno srpsko rukovodstvo optužuje što je 1999. u Kumanovu sklopljen mir „na štetu Srbije“. Jedan deo javnosti sa zanimanjem čeka da im Vuk Jeremić objasni šta je bila alternativa Kumanovskom sporazumu, dok drugi smatra da Vuku Jeremiću treba objasniti da bi baba, kad bi imala točkove, bila trolejbus...
Šampionsku titulu u nedoslednosti ipak drži političko čedo Jeremićeve stranke Zdravko Ponoš. Koga zanimaju detalji, lako se može obavestiti na internetu, a mi ćemo za potrebe ove analize njegov stav izneti u vrlo sažetom obliku: njemu, po sopstvenom priznanju, nije poznato „šta piše u predloženom sporazumu, šta je dogovoreno a da ne piše, šta ima u raznim aneksima...“, ali će on i njegova stranka biti protiv, „uskratiće svaku podršku Vučiću“ jer nisu zadovoljni „načinom na koji je vladao“.
Vazda je u srpskom narodu bilo ovakvih, a jedan je čak ušao u narodnu priču: „Bio jednom jedan čobanin. Naljutio se na selo pa odsekao sebi onu stvar...“
Mada, ima logike. Šta će vam... ta stvar... kad ste impotentni?
N. N.
NE PROPUSTITE
