Skandal u izvođenju i režiji dela opozicije u Skupštini Srbije druga je faza sunovrata koji je opisao još ruski književni teoretičar i kritičar Bjelinski: „Čoveka kojeg je napustio moral, odmah iza toga napušta pamet.“
Čemu smo, uz osećanje stida, prisustvovali juče posredstvom televizijskih kamera?
Imali smo, u startu, događaj koji su svi dugo očekivali i drugo tražili - sednicu parlamenta na kojoj je predsednik države obavestio narodne predstavnike o stanju pregovora o Kosovu i Metohiji, i pritiscima kojima je Srbija zbog njih izložena.
I imali smo deo narodnih predstavnika s desnog krila političke scene, koji su, lišeni morala i pameti, sednicu parlamenta iskoristili za samopromociju.
Šta je u tome loše, reći će površni posmatrač. Zar političarima to nije u opisu radnog mesta - promovisanje svog stranačkog portfolija u svakoj prilici i na svakom mestu?
U načelu, da. Ali da se poslužimo jednostavnom ilustracijom: ne možeš da se zalažeš za ishranu bez mesa glođući batak!
Ne možeš da se kuneš u Kosovo i Metohiju i da pred milionskim auditorijumom brutalno miniraš pokušaj predsednika države da u krajnje nepovoljnim međunarodnim okolnostima provede državni brod između Scile i Haribde, i da na tom brodu zadrži i narod s Kosova i iz Metohije!
A upravo se to desilo juče!
Istina, takav odnos ovih opozicionih snaga prema kosovskom pitanju nije iznenađenje: lišeni državničke odgovornosti, jer se za državnike na izborima nisu kvalifikovali, oni već dugo odbijaju svaki smisleni razgovor o budućnosti KiM i to nam prodaju kao principijelnost.
Njihovo političko delovanje svodi se na čekanje „boljih vremena“, kada će se „kosovski čvor“ razmrsiti sam od sebe. Pet godina, deset, pedeset... vek.
I u tome se ispoljava sav nemoral ovakve politike: jer neće čekati oni, ni njihove porodice, već Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji i njihova deca.
Transparent sa natpisom „Izdajnik“ namenjen predsedniku Srbije je zapravo okrenut prema Srbima na KiM: za beogradske desničare oni su izdajnici jer žele da žive bez terora i straha za svoju decu, što politika predsednika Srbije nastoji da im omogući, i što neće da se strpe do... ko zna do kada, da bi Novi DSS, Narodna stranka, Dveri i ostalo društvo mogli da žive u svojim snovima.
U politici se, međutim, snovi ne računaju, politika, ona svetska, ima svoje motive i svoju dinamiku, i opiranje njenim tokovima nije ništa manje ludo od opiranja gravitaciji. Vreme za rešavanje kosovskog pitanja je došlo, živimo u njemu.
Ovih dana ne rešava se sudbina samo naših sunarodnika na KiM već i cele države. Mandat za pregovore i traženje rešenja ima vlast izabrana na izborima, ali značaj i veličina problema nalažu mobilizaciju svih nacionalnih snaga.
Neodazivanje na tu mobilizaciju jeste - izdaja! Ona prava, koju vreme ne zaboravlja a potomstvo ne oprašta. Ona koju smo videli juče pod svodovima Narodne skupštine.
I za kraj, da se vratimo Bjelinskom: koliko treba da nemaš morala da Srbima na KiM držiš predavanja o patriotizmu, a sam imaš francusko državljanstvo, kao Miloš Jovanović, lider DSS? I koliko da nemaš pameti da bi znao da te neće pitati zašto se „francusko-nemačkom predlogu“ ne protiviš u Francuskoj?
N. N.
NE PROPUSTITE
