Moju jučerašnju tvrdnju da Rusija - na veliko sožalenije Antonića i Vukadinovića - ne može dobiti rat, nisam zasnovao samo na intuiciji - kojoj, inače, verujem više nego što Antonić i Đole veruju u Rusiju - nego i na mišljenju insajdera sa lica mesta - da baš ne kažem „mesta zločina“ - ruskog sociologa Grigorija Judina, koji kaže da Rusija, tj. Putin, ne samo da ne može nego podsvesno i ne želi da pobedi.
Rusija - kaže nadalje Judin - može (kako-tako) opstati samo u permanentnom ratu čiji je ratni cilj sam rat, a ne kao u prethodnim epohama, kakav-takav mir. Nije to zato što bi se Rusija - da se nije upustila u specijalnu vojnu operaciju - „raspala“, što je scenario o kome rusofobi vlažno sanjare, nego zato što naprosto ne bi znala šta će sa samom sobom i basnoslovnim kapitalom resantimana (od koga, u skladu sa svojim ograničenim mogućnostima, boluje i naše društvo).
To je logično ishodište dvovekovne saborne iluzije da je istorijska misija Rusije da „spase svet“, iluzije koja je bila zajednička i caru i Lenjinu, i Dostojevskom i Majakovskom i Valentinu Katajevu i Edički Limonovu. (Mi se nikad nismo vinuli do takve sabornosti.)
Pošto je svet tokom svih tih dvesta godina uporno odbijao da ga Rusija „spase“ - a kako je to trebalo da učini zauvek je ostalo nejasno i nedorečeno - Rusija je odlučila da ga uništi. Što više uopšte i ne krije. I što će joj, vrlo verovatno, poći za rukom. Obuzeta hiperinflacijom nacionalnog ega - takođe kaže Judin - Rusija više nije u stanju da se pomiri sa pomišlju da i najmanji deo sveta ne bude Rusija ili bar ruski protektorat, poput zemalja nekadašnjeg Varšavskog pakta, koje znaju šta to znači i koje su zato na prvoj liniji antiruskog fronta.
Stvar je postavljena krajnje jednostavno: ili će svet biti Rusija, ili ga neće biti. Nekada simpatični bucko, Medvedev - koji je svojevremeno uturao prste u bratska dupeta sa JexS-om (i iz dupeta izvadio poklon - NIS) - nedavno je izjavio (i treba ga shvatiti ozbiljno), citiram - „postojanje sveta zavisiće od postojanja Rusije“.
Nemojte imati nikakvih iluzija, nije to foliranje i prenemaganje tipa „kad se srpska vojska na Kosovo vrati“, daleko od toga. Medvedev ozbiljno misli. Tako misli i Putin. A tako - volens nolense - misli i najmanje 80% populacije Rusije.
Naravno, „svetu izvan Rusije“ - nazovimo ga tako u skladu s kremaljskom ideologijom - ni na pamet ne pada da ga Rusija spasava, sledstveno žestoko uzvraća udarce, što - po Judinu - neće dovesti do toga da Rusija uvidi da se zajebala u računu, nego će dodatno ojačati njeno uverenje da je ceo svet protiv nje i da rat sve više dobija na smislu.
Godine - verovatno i decenije koje slede - biće poprište ratova zvezda u kome će imperije - od kojih su sve ravne qwrzu - do unedogled zadavati i uzvraćati udarce. Baš kao u sikvelima filma „Ratovi zvezda“: Džedaji protiv Darta Vejdera u beskonačnom ratu bez pobednika. Možda se pitate: a đe ćemo mi biti tune? Eh, gde? Kao i uvek, pojma nećemo imati đe smo i kud udaramo. I to će biti naša „komparativna“ prednost.
NE PROPUSTITE
