FAMOZNO SVETISLAV BASARA: MIZANSCEN(ARIO) KATASTROFE
Gorčin Stojanović - koga ovom zgodom toplo pozdravljam - prekjuče potegao pa dao (vrlo zanimljiv) intervju Danasu, a Danasova redakcija po antirežimskom algoritmu zapandrčila na naslovnu stranu „izvadak“, citiram: „Režim je pokupio sve gluposti bivših režima u 100 godina“.
Gorčin je 3/4 u pravu. Da je umesto „pokupio sve gluposti“ napisao „rezultat svih gluposti“, a umesto 100 upisao broj 160, bio bi sto posto u pravu. Ali ko danas može sebi priuštiti da bude sto posto u pravu. Vaistinu, izuzetno je glupo aktivno saučestvovati u pripremama, probama i izvršenju streljanja Zorana Ðinđića, ni jedan jedini put se makar simbolično ne „pobuniti“ protiv brljotina i serije paradržavnih udara čika Dobričinog regenta, JexS-a i njegovog kohabitanta, belanovičkog mufljuza, i na kraju očekivati da posle JexS-ovog strmopizda - od koga se rečeni nije oporavio ni posle 13 godina - vlast preuzme neka Džasinda Ardern.
Moja neznatnost je još 2012. napisala da je Visoki Vučić u stvari Visoki Stečajni Upravnik, da je najverovatnije poslednji srpski jaki čovek koji je u stanju da kako-tako drži stvari na kakvom-takvom okupu i da kako-tako održava vitalne funkcije države razvaljene još u osnivanju.
Od tada naovamo, poslovi i dani takozvane bolje Srbije i pseudoopozicije su svakim danom sve više pokazivali koliko sam sve više bivao u pravu, o čemu sam pravovremeno i objektivno obaveštavao javnost i za to dobijao karu u vidu uvaljivanja dubara da „radim za Vučića“, koje su momentalno zamukle čim sam svakom ko bi zaustio da mi to nabije na nos skresavao marš u pizdu materinu (damama) ili puši qwrz (gospodi).
Jedno od mnoštva ovdašnjih paradoksalnosti je to da politički neuporedivo preciznije i bolje misle pozorišni reditelji - Mijač, Romčević, Mladenović, Gorčin - nego drveni politički filozofi, analitičari i profesionalni politički mrsomudi. Znaju valjda šta je mizanscen, pa tako, recimo, Gorčinu nije promaklo da su se Ðilasove lopovske kartonske Terazije, postavljene u prvom činu, u drugom činu pojavile kao Beograd na vodi, s tom razlikom što u BGNV neko bar može stanovati.
Pisac hoće da kaže - to jest da opet džaba kreči - da se, ukoliko se ne popravljaju i održavaju, stvari kvare, a da zlo, ako se ne suzbija, biva sve gore. Ne sećam se da se ijedan svat od beogradskog „imena i ugleda“ u prvom činu usprotivio seriji državnih udara, otimačina imovne i salonskom klerofašizmu belanovičkog mufljuza, ali su se sva beogradska imena i svi ugledi - koristim priliku da ih saborno nabijem na qwrz - žestoko uzibretili kad su u drugom činu na scenu stupili Boškić, Mica Zavetnica.
Interesantna stvar. Malo ko se ibreti nad pokušajem uspona Guzijana Jeremića - finansiranim iz dalekih istočnih zemalja - koji je pet puta toksičniji od Boškića i Mice i koji će - ukoliko se moja predviđanja ostvare, a retko kad omanem - biti sledeći srpski tirjanin. Nemojte misliti da me ta perspektiva brine. Daleko od toga. Klicaću, ako poživim, udri, Guzijane, ruka ti se pozlatila.
VUČIĆ NA SVEČANOSTI POVODOM OBELEŽAVANJA 30 GODINA SAVEZA VOJVOĐANSKIH MAĐARA: Danas nemamo veće prijatelje! Srbija je druga najbrže rastuća ekonomija