Streljanje Zorana Ðinđića dogodilo se na sutrašnji dan pre dvadeset godina. Tvrd vam stojim da se ne bi dogodilo da pučisti nisu računali - i to ne sasvim bez krčmara - da će Ðinđićevo streljanje proći nezapaženo u javnosti, a da će državni udar biti prihvaćen bez ikakvog otpora. Tako bi i bilo: pognute glave koje sablja ne seče pognule bi se još više, a Politička Pozadina streljanja - da ne kažem baš guzica - na vlast bi zasela samo dva-tri dana posle streljanja.
Tako bi to, kažem, bilo da zahvaljujući sticaju pukih okolnosti - i onom mom drugu koji ne voli da ga pominjem u novinama - nije promptno uvedeno vanredno stanje. U roku od nekoliko sati lepo se videlo šta biva kad država reaguje onako kako treba da reaguje. Srpski „junaci“ u trenu su nikom ponikli i posakrivali se u mišje rupe. Iz kojih bi jedan po jedan bili vađeni i privođeni pravdi da - delom zbog nesnalažljivosti i kukavičluka obezglavljene vlade, delom zbog pritisaka ambasada dalekih istočnih zemalja - stvar nije relativizovana i po starom srpskom običaju završila Trt Milojkom.
Zahvaljujući uticaju u „ministarstvima sile“, majke pučističke invencije su pribegle kontroli štete i organizovale preventivno streljanje Duće i Šiptara. Mrtva usta ne govore, a tek ne svedoče, kužite, stari moji.
I šta? Kao što se lepo videlo šta biva kad država reaguje kako treba, još se lepše - u stvari ružnije - videlo šta biva kad država ustukne i podvije rep. Bašibozuk i brabonjci koji su hteli da obnove Dušanovo carstvo mic po mic su ponovo osvajali privremeno izgubljenu vlast. Ćosićevi pritajeni mudžahedini-i-halk u DS-u su se aktivirali, eliminisali Ðinđićeve kadrove, a onda se preko sistema spojenih sudova (i džepova) uortačili sa DSS-ovim Hezbolahom.
Da stvar ne bi bila previše očigledna - i da se retki Vlasi ne bi dosetili - pozicija alfa mužjaka formalno je pripala Ćosićevom regentu JexS-u, dočim su introvertnom DSS-ovom ajatolahu pripala ministarstva sile, koja, ionako, najbolje voli. Počela je ubrzo restauracija starog (bes)poretka paramitološkog mrsomuđenja, klerikalizacije i nekontrolisanog lopovluka.
Sve je to uvrhunilo veličanstvenim mitingom za Kosovo, kada su po ajatolahovoj fatvi, a u znak odmazde zbog „otimanja našeg Kosova“, popaljene ambasade i demoliran Beograd. Pala je i jedna ljudska žrtva. Odgovornost za izgubljeni život i milionsku štetu (u evrima) nije preuzeo niko.
Gledao sam taj jad i bedu sa „margina skupa“, a kad se ajatolahov ahbab Kusturica svim građanima neprisutnim na veličanstvenom mitingu - uključujući JexS-a, obratio sa „gde ste, pacovi“, pomislio sam: svaka ti je, Nemanja, ka vladičina, samo si bio nekako preblag: trebalo je da kažeš „gde ste, pičke“.
Na kraju se i JexS - za čijeg vakta nije upriličen ni jedan jedini protest - popeo na qwrz ženskim polnim organima. Ostalo je istorija.
NE PROPUSTITE
