Sve su besmislenije afere koje povremeno malčice potresu žabokrečinu ovdašnje realnosti i posluže kao povod za moralne panike, prenemaganja i grdna ibretenija. Poslednja u nizu tih besmislenih afera je furtutma oko scene iz TV serije „Južni vetar“, u kojoj agenti mrskog imperijalističkog Zapada potkupljuju ekološkog aktivistu iz već kultnih Gornjih Nedeljica.
Pre nego što dođemo do merituma stvari, verovatno ćete se zapitati da li sam gledao inkriminisanu seriju. Nisam. Ali kao onaj legendarni zastavnik iz Bloka 27, seriju najoštrije osuđujem na neviđeno. Dobro, de, ne baš najstrože, ali nakon što sam pogledao jedan uradak, principijelno ne gledam filmove i serije u kojima se, bilo kao glumac, bilo kao producent, pojavljuje Miloš Biković.
Odjeci, reagovanja i ogovaranja na te TV serije i filmove daju za pravo mojoj predrasudi da je tu uvek u pitanju de lux trash iz koga se širi sladunjavi zadah raznoraznih „mekih moći“. Bilo kako bilo, to nikome ne daje za pravo da o Bikovićevim uracima - osim estetskog - donosi bilo kakav drugi sud, a pogotovo ne da podiže optužnice za „blaćenje“ likova nepotkupljivih ekologa, propagandu litijuma i navođenje omladine na loš put.
Jedan od naših wanna be Milatovića, takozvani Ćuta, prisvojio je to pravo i na nekoj konferenciji za medije uoči već nečega spočitnuo Bikoviću - naravno, „u ime meštana Gornje Nedeljice“ - da je „Jadar kriminalni projekat, da likovi iz serije nisu fiktvni i da žele da znaju da li ih glavni glumac i glavni producent podržava u borbi za životnu sredinu“. I sve tako nešto i tome slično.
Bikovićev odgovor potvrdio je sve - estetske, ne lične - predrasude koje gajim o rečenom, citiram: „Jasno i nedvosmisleno sam se odredio, ali ako ne znate, ponoviću - ako treba da biram između zarade i svežeg, čistog vazduha - biram čist vazduh. Jer drugi vazduh nemam! A što se tiče serije „Južni vetar“ i mog angažmana i onoga u šta vi pokušavate da me uvučete, podsetiću vas da mogu da biram. Stepen mog angažmana zavisi od mog života. U šta ja želim svoj život da investiram.“ Ljubi ga Matija, koji majku ne bi trampio za laptop.
Ostavimo mi Ćutu i Bikovića da se prepičkavaju po konferencijama pa pređimo na raščišćavanja. Stvar ovako stoji: neprikosnovena sloboda umetničkog izražavanja, bez ikakvih izuzetaka, važi kako za vrhunsku, tako i za lošu, tendencioznu, pa čak i propagandnu umetnost. U suprotnom, te slobode nema. A kad nje nema, znači da nema ni drugih sloboda. Tačka. Što će reći da sve dok na TV kanalima, na kojima se tužni „Južni vetar“ (nekim slučajem) ne prikazuje, ne pojavljuje dežurni policajac koji vrti pendrekom i govori: „Ne gledaš ‘Južni vetar’, a barabo“, budalasto je „Južnom vetru“ stavljati bilo kakve prigovore, osim napredpomenutih estetskih.
Ćuta zacelo misli da će političkom kritikom fiktivnih kriminogenih likova namaći političke poene i tu se već upustiti u moj posao, tj. u džaba krečenje, jer u se u Srbiji politički poeni namiču sendvičima, zapošljavanjem, pa i podmićivanjem, nipošto moralnom panikom, ibretenijem i prenemaganjem, koji su nas dovde i doveli.
NE PROPUSTITE
