Povelika se furtutma podigla oko Porfirijeve „vaskršnje“ poslanice „bremenite“ (tako bi „besednici“ rekli) papocentrističkim pretenzijama, od kojih se poodavno uzdržavaju i pape. Vrh SPC više uopšte ne krije nameru da zavodi red u svetovni život u jednoj bajagi sekularnoj državi. Što u principu ne bi ni bilo loše - malo reda ne bi bilo naodmet državi - da patrijarh nije došao u sukob s jednim od zakona društvene termodinamike koji glasi: pokušaj uvođenja klerikalnog reda u haos završava još većim haosom.

Kamen spoticanja bila je Porfirijeva jeremijada nad rodno ravnopravnim jezikom kao velikom opasnošću za „tradicionalnu porodicu“, što je idealan izgovor za raznorazne mufljuze da maltene svakodnevna ubistva žena, supruga i majki pripišu upotrebu reči dramaturškinja umesto dramaturg itd. Kad smo već kod dramaturga-dramaturškinja, Porfirija je promptno „podržala“ njegova jaka prijateljica Cica Dimić, koja je na nekom televizoru izjavila, citiram: „Ja nisam dramaturškinja nego dramaturg i nisam spisateljica nego - pisac.“ (Jedan zli jezik je odmah rekao, problem je što nije pisac.)

U odbranu rodno ravnopravnog jezika stala je opet jedna dramaturškinja, Biljana Srbljanović, koja je lepo posložila stvari. Koga interesuje - i ko ima uši da čuje - neka pročita Biljaninu kolumnu u nedeljnom Blicu. A ja - šta ja kažem? Reći ću tek toliko da će Porfirije steći pravo da se bavi jezičkim pitanjima tek kada monaštvu i sveštenstvu izda befel da umesto „Avram“ ubuduće govore i pišu Avram, a da do tada jezička pitanja prepusti profesionalcima, pesnicima i piscima, ne lingvistima.

Debata se vrlo brzo do te mere usložnila da je crkveni spokesman, bački Bulović, skočio kano ljuta guja i rezolutno „odbacio tvrdnje pojedinih medija i nevladinih organizacija da pitanje rodno senzitivnog jezika nije pitanje za SPC“ i istakao da se „i Crkva pita“.

Ubrzo je Bulovićeva rodno neravnopravna „sholija“ objavljena - šta mislite gde - u Politikinoj ubuđaloj Rotopalanci, gde drugde. Nije bilo druge nego da bacim 70 RSD, zapušim nos i kupim štampano Rotopalankino izdanje.

I šta kažem? Šta kaže Irinej? Šta reći: svaka mu je ka vladičina jer je vladičina, šta god da vladika napiše, svaka je ka vladičina, čak i u situacijama kada piše kao Miša Vacić ili Mica Zavetnica, koja, viđi vraga, ne koristi patrijarhalno prihvatljivu reč „zavetnik“.

Evo, recimo, šta kaže Bulović. „Mi članovi zemaljske crkve (koji se, istina, u svemu najviše uzdamo u pomoć nebeske crkve) nismo izopšteni iz društva jer činimo njegovu apsolutnu većinu.“ Da li Bulović misli na istu onu apsolutnu većinu koja je takoreći do juče apsolutno većinski bila za Tita i partiju. Ili možda misli na neku drugu.

U periodu između dva rata vrh tadašnje SPC, koji ne treba poistovećivati sa Crkvom, ponašao se slično kao sadašnji, pa je završio osedlan od strane komunista. Kao član „vernog naroda“, molim se da se isto ne dogodi i sadašnjem vrhu.