FAMOZNO SVETISLAV BASARA: NEK PROPADNE, NIJE ŠTETA
Red je da novu radnu nedelju započnemo mračnim temama. Još jednom pročitah intervju Borisa Budena iz pretprošlog broja nedeljnika Nedeljnik i pomislih da bi bilo dušekorisno za srpsku istoriju i život rečeni intervju štampati kao brošuru i besplatno ga podeliti ovdašnjim političkim personama dramatis (svih boja).
Pre štampanja bi, predostrožnosti radi, iz Budenovih preciznih uvida i analiza uzroka „bede malih istočnoevropskih naroda“ (Ištvan Bibo) valjalo izbaciti delove u kojima Buden kao rešenje nagomilanih lokalnih i svetskih problema preporučuje - revoluciju. Šta da se radi, što reko Černiševski. Za filozofe levice, listom šezdesetosmaše - među kojima ima blistavih umova - „revolucija“ je isto ono što je za filozofe „srpskog stanovišta“ - koji su listom tutumraci i smorovi - „Kosovo“, što će u prevodu reći: jalovo čekanje sile koja dolazi niotkuda i rešava stvar.
Avaj, vreme revolucija je definitivno isteklo, a neki bi cinik rekao da se i vreme kao takvo bliži isticanju. Uobičajilo se, naime, smatrati da su prostor i vreme neiscrpan resurs, da su oduvek tu i da će zauvek biti tu, a ako i ne baš zauvek, a ono bar još 500 godina, koliko je blaženopočivši Irinej postavio Bogu kao ultimatum da „nam vrati naše Kosovo“.
To, međutim, uopšte nije slučaj. Arhitekta i teoretičar tehnologija Pol Virilio je svojevremeno pisao da i realnost ima rok trajanja i da ga upravo napredne tehnologije drastično skraćuju. Priča je em duga, em komplikovana, a u skraćenoj formi kaže sledeće: svaki tehnološki izum - koji belosvetska sirotinja raja oduševljeno prihvata - istovremeno je i izum neke dotad nepoznate katastrofe. Dok nije bilo železnice, nije bilo železničkih nesreća, dok nije bilo automobila i aviona, nije bilo avionskih i saobraćajnih nesreća. I tako dalje.
Sve te nesreće - iliti akcidenti, kako ih zovu Virilio i srpski novindžiluk - događaju se unutar svetske realnosti i istovremeno je „potkopavaju“. Nemojte misliti da je Pol Virilio bio ostareli hipik iz Manježa i da je propovedao „povratak prirodi, čistim energijama“ (cinik bi dodao i „neukaljanim licima“). Uopšte ne. Daleko od toga. Jeste on predvideo da će umnožavanje katastrofa jednoga dana prepuniti čašu i izazvati katastrofu realnosti, ali on u toj katastrofi nije video ništa loše i priželjkivao je da doživi kolaps realnosti, a da nije pušio i jeo crveno meso, možda bi je i doživeo - kako stvari stoje nije daleko - ali je umro pre dve-tri godine.
I Hajdeger je neposredno posle Drugog svetskog rata pisao o tehnici kao oruđu nevidljive sile pustošenja, čiji su ratovi posledice, a ne uzroci. Kao što vidimo - iako se pravimo da ne vidimo - nevidljiva sila opustošenja se širi sa ukrajinskog ratišta i zasenjuje eksponencijalni porast mikrokatastrofa - nereda, ubistava i meteža - koje će se jednog dana spojiti u jednu veliku katastrofu. Koja, što reko film Aleksandra Popovića, neće biti nikakva šteta.
"VERUJEM DA ĆE ONO ŠTO ĆU REĆI, BITI OD VELIKE VAŽNOSTI ZA GRAĐANE SRBIJE" Predsednik Vučić obraća se naciji večeras u 18 časova