U subotu se na psihotičnoj političkoj sceni Srbije dogodio potres jačine 0,2 Merkalijeve skale, zatresla se gora, rodilo se nekoliko miševa, a potpredsednik Guzijanove opštenarodne kombi stranke, takozvani Aleksić, gromoglasno je prdnuo u čabar.
Bio je to epilog Aleksićevog pokušaja da strmopizdi Jeremića. Nije, međutim, nepoznato da Jeremić, koji voli da strmopižđava - ili još bolje: da drugi strmopižđavaju umesto njega - uopšte ne voli da bude strmopižđen, pa je jedan od glavnih organizatora protesta protiv nasilja - koji na sav glas obećava „pravnu državu, nezavisno sudstvo i striktno poštovanje demokratskih procedura“ - protivno statutu stranke ispokidao neke odbore, smenio neke ljude i Aleksića svrgnuo sa položaja predsednika Izvršnog odbora.
Aleksić je najavio „frontalni sukob“. Biće to bezbeli sukob titana. Videćemo šta će biti, ali šta god da bude, biće sve isto - dakle nikakvo - jer između Guzijana i Aleksića nema nikakve suštinske razlike, osim što Aleksić ima manje dupe i što je malo manje antipatičan.
Na margini narodnostranačkih turbulencija održan je i 11. protest protiv nasilja, na kome se - osim ako u pitanju nije foto-montaža žutare Nova - pojavio i JexS Tadić, što me je navelo na jeretičku pomisao, citiram: da je makar upola manje „protestanata protiv nasilja“ nekoliko puta usprotestovalo protiv JexS-ovih i Koštuničinih brljotina i državnih udara - sada verovatno ne bi bilo potrebe za protestima, osim, naravno, esnafskih.
Tema poslednje runde protesta bila je nezavisno sudstvo. To sam (možda i pogrešno) zaključio na osnovu toga što je penzionisani ustavni kadija Ivošević održao govoranciju ispred Palate takozvane pravde, posle čega je protestna kolona produžila ka Gazeli da bi blokirala saobraćaj.
Protestna kolona bi mnogo bolje učinila da je ponela ponude: šerpu sarme, dvesta grama šećera i kilo kocke (srpski običaj) i zaputila se u Belanovicu, u kojoj prvoodgovorni za stavljanje tužibapstva i sudstva pod partijsku kontrolu - Vojislav Koštunica - provodi penzionerske dane i piše sitnu knjigu o „ujaku četniku“ (biće to must read, čim 2047. izađe iz štampe).
Drugooodgovorni, ministar pravde i sudija za vešanje Stojković - koji je po Koštuničinom nalogu mic po mic ukinuo koliko-toliko uspostavljenu nezavisnost sudstva - u međuvremenu je premetnuo svet, a sledstveno nije dostupan organima gonjenja (koji ga, i da je živ, ne bi gonili). Kadija Ivošević bi na nekim sledećim protestima mogao da kaže mnogo više na tu temu, ali sumnjam da će to učiniti jer ga je čovek koji je počeo da radi na odvajanju pravosuđa od političkih partija, Batić, uklonio sa položaja na koji ga je vratio Koštunica. Da ne grešim, možda je Vladan pogrešio, tko zna, krhko je znanje.
Zahvaljujući totalnom potčinjavanju pravosuđa, tužibabe i kadije su za Koštuničinog vakta (a i šire) sudili po babu i stričevima i na svaku peticiju „patriotskih intelektualaca“ podavijali repiće i slučajeve stavljale ad akta. Biće o tome interesantnih podataka u (ne mojoj) knjizi kojom godinama pretim. Prekardaših. Nastavak u sutrašnjem broju.
NE PROPUSTITE
