Američki predsednik Džo Bajden je sredinom avgusta organizovao istorijski trilateralni samit u Kemp Dejvidu. Sastao se s liderima Japana i Južne Koreje i razgovarao o zajedničkom suprotstavljanju pretnjama iz Kine i Severne Koreje. Najviši predstavnici ove tri države saglasili su se da će deliti obaveštajne podatke, jačati sisteme raketne odbrane i održavati zajedničke vojne vežbe u Indo-Pacifiku. Uspostavljena je i diplomatska linija za konsultacije u slučaju krize. Sastanak je osmišljen tako da se pošalje jasna poruka da su SAD posvećene svojim saveznicima u istočnoj Aziji koji su suočeni sa rastućim izazovima iz Kine, Severne Koreje i Rusije. Time je dat i snažan signal azijskim demokratijama da temeljno preispitaju svoju stratešku poziciju, jer su ugrožene usred agresivne regionalne ekspanzije Kine, kao i ruske invazije na Ukrajinu. Ideja za održavanje ovakvog samita rodila se i pre nego što je Bajden preuzeo dužnost. Tri lidera su se prvi put okupila u junu 2022, tokom samita NATO u Madridu. Tada se naslutilo da su i Japan i Južna Koreja spremni da naprave iskorak, da ostave po strani svoje istorijske napetosti i razlike, i pridruže se zapadnim zemljama radi zajedničkog odgovora na kombinovanu pretnju Kine i Rusije. Dok su oči većine javnosti bile uprte u bilateralne odnose SAD i Kine, Bajdenova administracija je radila iza kulisa i iskoristila posrnuće Pekinga kako bi, posle mnogo decenija otuđenosti, pomirila i spojila dve važne azijske demokratije. Pitanje koje lebdi jeste da li azijske zemlje treba da imaju poverenja u dugoročnu posvećenost SAD. Činjenice govore da se i velika diplomatska dostignuća mogu poništiti. Primera radi, prethodni američki predsednik Donald Tramp pretio je da će napustiti azijske saveznike, zahtevao je da izdvajaju više novca, nameravao da povuče američke trupe iz regiona, podilazio i udvarao se severnokorejskom lideru Kim Džong Unu. Sledeće godine Amerikance očekuju predsednički izbori. Bajdenovoj administraciji preostalo je dovoljno vremena da u ovom mandatu učvrsti saradnju tri zemlje u oblasti razvoja, bezbednosti, ekonomije, lanaca snabdevanja, tehnologije... Južnokorejski predsednik Jun Suk Jeol i japanski premijer Fumio Kišida preuzeće rizike vodeći politiku poput koordinacije tehnoloških ograničenja za Kinu i produbljivanja saradnje u oblasti raketne odbrane. Treba imati na umu da i Japan i Južna Koreja u velikoj meri zavise od kineske ekonomije, što odgovara Pekingu jer je to karta koju uveliko koristi za disciplinovanje lidera i zemalja koji mu nisu po volji. Ova trilateralna saradnja trebalo bi da dovede do izgradnje čvrstih temelja koji bi izdržali promenu politike u bilo kojoj od ovih zemalja i stvori trajnu indo-pacifičku ekonomsku i bezbednosnu arhitekturu. Zajedno s drugim Bajdenovim naporima u Aziji, nova strateška slagalica za ovaj region postaje vidljiva. Tu je i grupa Kvad (SAD, Japan, Australija, Indija), AUKUS (Australija, Britanija i SAD) i savez koji čine Japan, Filipini i SAD. Ovaj samit svakako neće sprečiti Severnu Koreju da nastavi s razvojem nuklearnog oružja, niti obuzdati Kinu da prekine sa nastojanjem da širi i jača svoju dominaciju u regionu.
NE PROPUSTITE
