U zapadnoafričkoj državi Gabon pripadnici vojske su preuzeli kontrolu nad zemljom svrgnuvši predsednika Alija Bonga i okončavši tako 56-godišnju vladavinu njegove porodice. Ubrzo nakon što je državno izborno telo objavilo da je predsednik Gabona Ali Bongo osvojio treći mandat, vojska ove države je izvršila puč i preuzela vlast. Oficiri su saopštili da su izborni rezultati poništeni i sve institucije raspuštene.
Porodica Bongo je vladala Gabonom od 1967. godine. Poput svog oca, i Ali Bongo je vladao autoritarno, proganjajući političke konkurente i ograničavajući ljudska prava i slobodu medija. Poslednjih godina bio je pod ogromnim pritiskom. Vojnici su već pokušali državni udar 2019, ali tada nisu uspeli da ga realizuju.
Ovo je osmi državni udar u zapadnoj i srednjoj Africi od 2020. godine. Pučevi i prevrati u Sudanu, Maliju, Gvineji, Burkini Faso, Čadu i Nigeru uticali su na demokratske procese. Preuzimanje vlasti u svim navedenim zemljama duboko je ukorenjeno u slabim institucijama, etničkim tenzijama, korupciji, teškoj ekonomskoj situaciji i lošem upravljanju. To je frustriralo građane i podstaklo širenje ekstremizma, posebno u zapadnoj Africi.
Nefunkcionalna demokratija mogla bi biti zajednički imenitelj svih ovih državnih udara. Slike mladih demonstranata koji se vesele i pozdravljaju pobunjenike pokazuju da oni osporavaju legitimitet i moć koji su proistekli iz sumnjivih izbora. Takođe, osuđuju konfiskaciju bogatstva zemlje od strane partije ili privilegovanih grupa.
Gabon je članica Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC) i bogat je naftom, dijamantima, uranom i zlatom... Uprkos tome, u njemu vlada veliko siromaštvo. Ogroman jaz između bogatstva ove male zemlje bogate prirodnim resursima i endemskog siromaštva ljudi, kao i prezasićenost dinastičkim režimom stvorili su užasan bes kod stanovništva.
Gabon je druga zemlja koja je bila francuska kolonija, a u kojoj se u roku od nekoliko nedelja dogodio vojni puč. Iako je Francuska dala Gabonu nezavisnost 1960. godine, njen uticaj u toj zemlji je i dalje velik. Takođe, Pariz tamo ima stalnu vojnu bazu.
Serija pučeva predstavlja veliko poniženje za Francusku i udarac za njene političke i ekonomske interese. Suočena s rizikom da situacija izmakne kontroli, Francuska će hitno morati da promeni stav jer joj, po svemu sudeći, preti još opasnosti od Afrike. Ona je i dalje važna za mnoge Afrikance, ima mnogo aduta koje bi mogla da iskoristi na pravi način, ali neophodno je da izmeni svoj pogled na afrička društva. Utisak je da Francuska s Makronom na čelu to nije u mogućnosti da prihvati. Kina i Rusija sve više investiraju, ulažu i posvećuju pažnju Africi.
Kad su afričke zemlje u pitanju, državni udar u Gabonu neće biti poslednji. Sve više postaje očigledno da se francuska nadmoć u Africi iz dana u dan polako topi.
NE PROPUSTITE
