Ni posle toliko izjava i komentara mi ne znamo šta deo srpske opozicije traži da se uradi s parizerom: da se ukine ili da mu se vrati stara, viša cena?
U čemu je problem: što je jeftin ili što uopšte postoji?
Zašto je hajka na salamu krenula tek kad joj je Vladinom odlukom spuštena cena?
Razmotrimo situaciju iz ugla nekog ko ne zna odgovor na ovo pitanje...
Je li Vlada kriva što je nekvalitetan - i kako neki tvrde: nezdrav - prehrambeni proizvod učinila dostupnijim, pa će oni koji dosad sebi nisu mogli da priušte parizer pokvariti stomake? Da li je to razlog histerije u opozicionim krugovima, koji su se digli na ustanak u cilju povećanja procenta mesa u parizeru?
Ili nisu znali da se u prodavnicama prodaju i takozvana alpska salama, pileće viršle i parizer? Verovali su da svi jedu kulen, sremsku, mađarsku i francusku salamu, a da je izbor ovog ili onog delikatesa samo pitanje ukusa i stepena ignorisanja opasnosti od holesterola?
Sva je prilika da je problem širi, da deo srpske opozicije, koja je sebe nazvala „građanskom“, nije znao da postoji sirotinja, sloj stanovništva koji sebi jedva da može da priušti i osnovne životne potrebe, da je to saznao tek kad je Vlada uticala na smanjenje marži i pojeftinjenje nekih namirnica.
I prirodno, za postojanje sirotinje optužila sadašnju vlast.
Histerija u medijima koji su joj naklonjeni tada bi mogla da se tumači samo šokom izazvanim naglim buđenjem iz sna o životu u kom svi rade prema mogućnostima, a dobijaju prema potrebama. Kad bi se zezali, naravno...
Reč je o ogoljenom populizmu, viđenom na ovim prostorima poslednji put ‘45. godine, u prvim danima socijalizma, koje je obeležio obračun sa ostacima buržoazije. U najboljem maniru ondašnjh političkih komesara oglasio se Zdravko Ponoš s dojavom da je jedan od ministara viđen u restoranu kako jede sen pjera, ribu poznatu i pod manje fensi imenom kovač. Umesto da jede parizer!
E sad, ostaje nejasno da li je Ponoš ministra video kroz prozor kafane ili je sedeo za susednim stolom i jeo zubaca.
Svejedno je glupo da gluplje ne može biti.
U svakom društvu, otkako je sveta i veka, bilo je onih koji su imali samo za proju, pirinač, parizer, i drugih kojima se presipalo. Ne moramo to da prihvatimo kao pravedno, ali ima ozbiljnih autoriteta koji tvrde da je Bog stvari tako postavio. Poslednji pokušaj da se u Srbiji siromaštvo iskoreni propao je baš zbog onih komesara iz ‘45. i od tada se radi samo na tome da se siromašnima pomogne.
To je, međutim, pipav posao, a i košta, pa se umesto toga svaka bitanga u politici radije bavila izvikivanjem parola o jednakosti kojih se ne bi postideo ni Pol Pot. Čemu svedočimo i danas...
Zanimljivo je da u prozivkama Vladinih funkcionera zbog garderobe i narudžbina u restoranima prednjače mediji čiji vlasnik poseduje, bar prema onome što je poznato javnosti, helikopter i fudbalski klub u Engleskoj, a omiljeni hobi mu je golf!
On, valjda, svog sen pjera peca sam!
(Inače, kilogram ove famozne ribe koja se uselila u našu politiku na akciji u jednom trgovinskom lancu koštao je manje od 3.000 dinara. U restoranima je 50-60 evra.)
N. N.
NE PROPUSTITE
