Priču znate. Bilans celodnevnog nedeljnog puškaranja lažne kosovske policije i stvarne grupe od tridesetak uniformisanih i maskiranih lica bio je: jedan mrtav i dva ranjena kosovska policajca i tri mrtva, nekoliko ranjenih i nekoliko uhapšenih Srba. Rada Trajković, obično dobroobavešteni kosovski izvor - na koji se popreko gleda u Beogradu - kaže da „postoje indicije“ da je na srpskoj strani bilo više mrtvih i da bi ih bilo mnogo više da se Kfor i Euleks nisu umešali „ispod radara“. Pominje Rada neke celodnevne pregovore na liniji Beograd-Priština-Euleks i neka „izvlačenja“ ljudstva na teritoriju Srbije bez pokrajine, ali sve to spada u domen spekulacija.
Bilo je sasvim očekivano da će Kurti odgovornost za organizovanje, opremanje i ubacivanje naoružane grupe momentalno svaliti na Najvišu Beogradsku Adresu, što niko ozbiljan - ni u regionu ni u svetu - nije uzeo za ozbiljno. Napraviti takav pičvajz u trenutku kad je Kurti „prepoznat“ (tako to kažu srpske novindžije) kao glavni zapadnobalkanski siledžija bilo bi isto što i pucati u sopstvenu glavu. Ali jbg, Najviše Beogradske Adrese (svih boja) jesu usual suspectsi - doduše, ne uvek bez razloga - tako da su maskirani odmetnici pucali u Visoku Nogu, a ne treba odbaciti mogućnost da im je to i bila namera.
Dobro, šta je bio plan, šta je bio cilj? Ne bih se ja previše pitao kakav je bio plan, šta je bio cilj u sredini u kojoj su afekat i amok - u sprezi sa ličnim interesima - glavni pokretač svih akcija, naročito nasilnih. Nikada Srbija nije oskudevala u Apisima i Principima, koji je iz najplemenitijih patriotskih pobuda uvaljuju u teška sranja.
Visoka Adresa je u nedelju u 20.00 časova u Visokom Obraćanju pokušala da povadi trnje iz mindže N. N. pucačke ekipe koja mu je žestoko zapaprila čorbu i - sasvim predvidivo - svu krivicu svalila na Kurtija, što je u regionu i u svetu primljeno kao i Kurtijevo svaljivanje krivice na Vučića. Ni jedno ni drugo nije prošlo. Sada slede dani kontrole štete.
Nagađanja o „političkoj pozadini pičvajza“ - koje su strane službe umešale prste u pičvajz, da to možda nisu bile naše službe - bespredmentne su u zemlji koja nije istražila političku pozadinu streljanja sopstvenog premijera, pa ćemo ih prepustiti društvenomrežnim teoretičarima i redakciji Trećeg oka.
Još u vreme kad je Kosovo bilo samo malčice otcepljeno čuli su se glasovi trezvenjaka - uključujući i moj, iako tada nisam uvek bio trezan - da će strategija neprihvatanja lažnih kosovskih institucija, uparena sa odsustvom efektivnih institucija Srbije, stvoriti vakuum koji će doći ko kec na deset muljatorima i kriminalcima svih boja. Sad bih mogao da nacrtam mapu puta za izlazak iz tog ćorsokaka, ali zbog odrtavelosti nemam snage za džaba krečenje takvih razmera.
NE PROPUSTITE
