Bilo je predvidivo da će srbska opozicija iskoristiti misteriozni okršaj u Banjskoj da bi ubacila klipove u točkove Visoke revolucije. I to joj ne treba zamerati. Opozicija po definiciji želi da iskoristi svaku slabost i svaku brljotinu vlasti, ali je poželjno da to uradi na suvisao način, još je poželjnije ako predoči neke dokaze, a najpoželjnije je kad vlast uhvati spuštenih gaća.
Tek tada treba dreknuti - „car je go“, ne pre. Ali, jbg, srpska histerična politička scena (svih vremena i boja) nadaleko je poznata po tome da stvari koje treba raditi pre radi posle i obratno, a najvažnije stvari nikad ne uradi.
Hajde da pregledamo opozicione odjeke i reagovanja na pičvajz u Banjskoj. Đilas - Dragan, ne Milovan - koga sam na jedvite jade naterao da osnuje stranku, a ni hvala mi nije rekao - blagoizjavio je da je, citiram, „najveća žrtva srpsko stanovništvo koje dole živi i da je to sve posledica politike Aleksandra Vučića“, koji - viđi vraga - takođe tvrdi da je „najveća žrtva srpski narod koji dole živi“. Šta je tu „pozicioni“, šta opozicioni stav, kakva je tu politička razlika osim što Vučić, kao populista, koristi reč „narod“, a Đido kao europejac „stanovništvo“.
Predsednik ostatka zaklane DS Lutovac bio je nešto suvisliji. Predložio je hitno sazivanje sednice Skupštine „na kojoj treba da se razgovara o okolnostima koje su dovele do sukoba u mestu Banjska“. To uopšte nije loša zamisao, jedina joj je mana što razgovor o sukobu u mestu Banjska nema smisla ni u kafani, kamoli u Skupštini - iako je razlika sve manja - pre nego što se prikupe konkretne informacije, a izgleda da s tim prikupljanjem kubure i FSB, CIA i MI5. Ili možda ne kubure - što je verovatnije, ali neće da ih podele sa javnostima.
Interesantna stvar. Nijedna od stranaka „patriotske desnice“ nije apelovala da se srpska „vojska na Kosovo vrati“, zadovoljili su se apelima za „poništavanje svih ugovora sa Briselom i ostalim karadušmanskim varošima“, propuštajući da kažu šta bi to promenilo na stvari.
Najoptimističkija, ali i najpesimističkija ipak je bila Đidova Orijana Falači - Jasmina Lukač, koja je (između ostalog) napisala: „Sve je u tom Vučićevom obraćanju, posle prolivanja krvi na Kosovu, bilo drugačije nego inače, sve je potvrđivalo ono što opozicija priča - da je Vučićeva politika doživela potpuni krah“. Malo niže je napisala: „Svako ko je rekao (ko je rekao) da događaji na Kosovu delegitimizuju srpskog predsednika bio je u pravu.“
Još niže - ako je moguće niže - Jasmina je ustvrdila da je „ovo i poraz Evropske unije kao mirovnog projekta i uživo preobražavanje EU u vojnopolitički savez, čiji su dometi i obrisi i dalje nejasni, ali možemo biti sigurni da se iza kulisa, kao i ispred njih, odvija ogromna promena“.
Napomena: Šta je Lukač htela da kaže, saznaće se kad se sazna ko je okupio, naoružao i opremio mladiće i poslao ih u boj bez smisla i cilja. Gotovo sam siguran da se ni jedno ni drugo nikada neće saznati.
NE PROPUSTITE
